Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 918/2024
01.07.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Весна Илић, адвокат из ..., против тужене Предшколске установе ''Софија Ристић'' са седиштем у ..., коју заступа Општински правобранилац Општине Топола, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж1 81/23 од 23.06.2023. године, у седници одржаној 01.07.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж1 81/23 од 23.06.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж1 81/23 од 23.06.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П1 107/22 од 07.12.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, предлог за понављање поступка тужиље против тужене. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој плати трошкове поступка у износу од 85.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж1 81/23 од 23.06.2023. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужиље и потврђено решење Основног суда у Аранђеловцу, Судска јединица у Тополи П1 107/22 од 07.12.2022. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу члана 420. став 6. истог Закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог Закона, о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужиље.

Предмет тражене правне заштите је понављање поступка по предлогу тужиље заснованог на разлозима прописаним одредбом члана 420. став 6. тачка 8. Закона о парничном поступку (ако се одлука заснива на другој одлуци суда или неког другог органа, а та одлука буде правноснажно преиначена, укинута, односно поништена), а предлог тужиље је одбијен, јер је одлука Врховног суда, на коју се њеним предлогом указује, донета у другом поступку по ревизији и уставној жалби другог лица. Тужиља у ревизији не указује на постојање разлога због којих би њена посебна ревизија била дозвољена на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, а побијано решење донето је применом одговарајући одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, да на одлуци на којој се заснива предлог тужиље за понављање поступка, није заснована одлука у поступку чије понављање она тражи.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. став 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 420. став 5. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда, којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка. У конкретном случају, предлог тужиље за понављање поступка није одбачен, нити је, побијаним решењем, поступак правноснажно окончан у смислу одредбе члана 420. став 1. Закона о парничном поступку. Стога ревизија против овакве врсте одлуке није дозвољена.

На основу одредбе члана 413, у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.