.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 708/2015
08.09.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. В.Р., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене адв. Д.Ј., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К 1163/13 од 06.03.2015. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 109/15 од 03.06.2015. године, у седници већа одржаној 08.09.2015. године, једногласно је донео
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окр. В.Р., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу К 1163/13 од 06.03.2015. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 109/15 од 03.06.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крушевцу К 1163/13 од 06.03.2015. године, окр. В.Р. оглашена је кривом због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ за које дело јој је изречена условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљена у року од једне године не учини ново кривично дело.
Одлучујући о жалби окривљене Виши суд у Крушевцу Кж1 109/15 од 03.06.2015. године, уважењем жалбе окривљене у односу на трошкове кривичног поступка укинуо првостепену пресуду и у том делу предмет вратио првостепеном суду на повновно одлучивање док је у преосталом делу жалбу окривљене одбио као неосновану и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљене адв. Д.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона – члан 485. став 1. тачка 1. и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји, обе пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окр. В.Р., је недозвољен.
Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1. члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Бранилац окривљене у захтеву наводи да су првостепени и другостепени суд доношењем пресуда учинили повреде одредаба 457, 458, 467, 460, 438. став 2. тачка 2. и 3. , 428, 390. и члана 400. ЗКП.
Наведене повреде одредаба кривичног поступка, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.
Бранилац окривљене у образложењу захтева наводи и повреду одредбе члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП, која повреда у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП представља разлог из кога је дозвољено поднети захтев за заштиту законитости. Међутим, у образложењу наведене повреде бранилац наводи да су и првостепени и другостепени суд пропустили да дају јасне разлоге о постојању нужне одбране, да првостепени суд уопште ни не спомиње речи нужна одбрана нити о томе даје било какве разлоге и оцену о постојању или непостојању нужне одбране, а да другостепени суд „само тумачи образложење првостепеног суда и придаје му значај који нема“ и при томе такође не даје законите и чињенично утемељене разлоге. Овим наводима бранилац у суштини указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, која повреда, такође, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење захтва за заштиту законитости.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене В.Р. оценио недозвољеним и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.
