
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 515/2016
06.04.2016. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у спору тужиоца Г.К. из У., чији је пуномоћник М.П., адвокат из Б., против тужене мал. М.К. из У., коју заступа законски заступник - мајка И.Ј. из Б., чији је пуномоћник Н.Ф., адвокат из Б., и по противтужби тужене мал. М.К. из У., против тужиоца Г.К. из У., ради измене одлуке о висини издржавања, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 587/15 од 07.10.2015. године, исправљене решењем истог суда под истим бројем од 16.11.2015. године, у седници одржаној 06.04.2016. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као несонована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 587/15 од 07.10.2015. године, исправљене решењем истог суда под истим бројем од 16.11.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П2 724/14 од 19.05.2015. године: 1) одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се измени пресуда Првог основног суда у Београду П2 10424/10 од 17.10.2011. године у ставу првом изреке и да га суд обавеже да на име доприноса за издржавање тужене плаћа месечно 14.000,00 динара сваког првог до петог у месецу за текући месец, поштанском уплатницом на име законског заступника тужене И.Ј. из У.; 2) одбијен је противтужбени захтев тужене за измену исте пресуде у ставу првом изреке, којим је тражила да се тужилац обавеже да на име доприноса за њено издржавање плаћа месечно 30.000,00 динара, сваког првог до петог у месецу за текући месец, док ова обавеза по закону траје или се не измени, поштанском уплатницом на име законског заступника тужене И.Ј., почев од 01.09.2013. године па убудуће; 3) одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 587/15 од 07.10.2015. године, исправљене решењем истог суда под истим бројем од 16.11.2015. године: 1) одбијена је жалба тужене и првостепена пресуда потврђена у ставу другом изреке, којим је одбијен противтужбени захтев тужене; 2) преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца, измењена пресуда Првог основног суда у Београду П2 10424/10 од 17.10.2011. године у ставу првом изреке и тужилац обавезан да на име доприноса за издржавање тужене плаћа месечно 18.000,00 динара сваког првог до петог у месецу за текући месец, поштанском уплатницом на име законског заступника тужене – И.Ј. из У., а у преосталом делу тужбени захтев одбијен.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд испитао је побијану пресуду применом чл. 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14) и нашао да ревизија није основана.
У поступку није учињена битна повреда из чл. 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је отац тужене из брака са бившом супругом И.Ј.. Малолетна тужена има ... година. Пресудом Првог основног суда у Београду П2 10424/10 од 17.10.2011. године тужилац је обавезан да на име доприноса за њено издржавање плаћа месечно 22.000,00 динара почев од 28.08.2008. године па убудуће. Тужилац је са М.Р. засновао ванбрачну заједницу и добио дете ... године, а друго дете ... године, после доношења поменуте пресуде. Ванбрачна супруга тужиоца је самофинансирајући студент треће године Факултета политичких наука и није запослена. Тужилац је власник Ауто-школе Г. а.-д., са седиштем у У. и огранком у Б.. Од 01.01.2015. године делатност ове ауто-школе за обуку возача тужилац је обуставио, при чему та школа обавља и послове преноса, одјаве возила, осигурања и регистрације возила. Тужилац приватно држи часове вожње које наплаћује од 800,00 до 1.000,00 динара, а месечно може да одржи између 30 и 40 часова. Према уверењу Министарства финансија, Пореска управа – Стари град од 07.08.2014. године, у периоду од 01.01.2013. до 31.12.2013. године није остварио приходе по основу пољопривреде и шумарства, самосталних делатности, прихода од непокретности и капиталног добитка. Према допису овлашћеног књиговође од 09.03.2015. године, по основу личних примања, исплаћено му је за период од новембра 2014. до јануара 2015. године у просеку око 23.000,00 динара са припадајућим порезима и доприносима. У току 2011. ауто-школа је продала два возила за 72.000,00 динара и 84.000,00 динара. У истој години тужилац је купио стан у улици ... број ... за 90.000 евра. Ауто-школа тужиоца има огранак у Б., чије је седиште у улици ... број ..., на непокретности која је предмет брачне тековине тужиоца и мајке тужене. У току поступка тужилац је изјавио да не остварује зараду у предузећу и да заради око 200 евра месечно приватно од часова вожње. Иначе, стан у улици ... број ... купио је од позајмице и новца од продатог стана у У., пре доношења претходне пресуде из октобра 2011. године. У том стану живи са ванбрачном супругом и двоје деце. Станови у улици ... и ... воде се на име тужиоца и представљају предмет брачне тековине, а на њима постоји забрана отуђења. Стан у ... је површине 22м2, али се не издаје. Нема возило које се води на његово име, а вози по овлашћењу аутомобил пријатеља, који му је он позајмио. Тужилац додатно зарађује и на тај начин што држи часове онима који су положили возачки испит и обнављају звање, што не пријављује. Са туженом М. нема контакте. У време доношења раније одлуке малолетна М.К. имала је ... година и ишла у осми разред основне школе, а сада је ђак другог разреда У.Г.. У то време законски заступник је радио у козметичком салону у стану број ... у ... улици број ... Тај салон је привремено затворен због лошег пословања. Законски заступник повремено старим клијентима ради третмане (маникир, педикир и третман лица), али то не пријављује јер нема довољно промета да би платила порез. Због тога ради непријављено или у салону или код куће клијената и тако заради месечно између 30 и 40.000,00 динара. Других прихода нема. У истој згради где је салон је и стан у коме законски заступник живи, а оба стана су предмет брачне тековине, у вези чега је спор у току. Малолетна М.К. живи у У. код бабе и деде по мајци, јер није желела да мења школу. Она има одређене здравствене тегобе у вези чега се лечи у приватној клиници и има одређене трошкове. Нема здравствену књижицу, јер мајка не уплаћује доприносе. Законски заступник детету шаље месечно 15.000,00 динара заједно са издржавањем на које је тужилац обавезан у износу од 22.000,00 динара. Тужилац не виђа малолетну ћерку последњих седам година, а и девојчица не жели да виђа оца, иако је мајка покушавала да успостави контакт између њих.
Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио противтужбени захтев тужене за повећање издржавања са износа од 22.000,00 динара на 30.000,00 динара месечно, имајући у виду да је тужени у међувремену добио још једно малолетно дете, због чега има обавезу издржавања за укупно троје деце, а не двоје, што је био случај у време доношења раније одлуке. Одбијен је и тужбени захтев за смањење обавезе издржавања на износ од 14.000,00 динара, имајући у виду узраст малолетне М., која је старија четири године, њене потребе процењене на 48.000,00 динара месечно и могућности тужиоца, као дужника издржавања.
Одлучујући о жалбама парничних странака, другостепени суд је правилно применио материјално право, када је одбио жалбу тужене у односу на одлуку о противтужбеном захтеву и када је првостепену пресуду преиначио, тако што је смањио обавезу издржавања на износ од 18.000,00 динара месечно са којим је тужилац у обавези да доприноси издржавању малолетног детета.
И по оцени Врховног касационог суда, испуњени су услови из члана 164. Породичног закона, који се у конкретном случају тичу смањење висине издржавања због промене околности на основу којих је донета претходна одлука. Без обзира на чињеницу што је малолетна тужена старија четири године, што је адолесцент, има повећане потребе у односу на време доношења претходне одлуке суда и има одређене здравствене проблеме, чињеница је да је тужилац у међувремену добио још једно малолетно дете из везе са ванбрачном супругом, која није запослена. Приходи тужиоца месечно износе око 36.000,00 динара рачунајући зараду и додатне приходе од приватних часова вожње. Притом, и тужилац и законски заступник су у поседу по два стана, који су предмет брачне тековине. У по једном од тих станова и тужилац и законски заступник обављају приватну делатност, при чему законски заступник у другом стану живи, а тужилац други стан не издаје. Међутим, тај стан је површине свега 22м2 (гарсоњера), па и уколико би га издавао, средства остварена рентирањем не би значајно повећала његове приходе, посебно имајући у виду да сада издржава још једно малолетно детет (укупно троје). У тој ситуацији, смањењем обавезе издржавања одређене ранијом судском одлуком са 22.000,00 на 18.000,00 динара, са износом од 15.000,00 динара, колико законски заступник издваја за издржавање ћерке, имајући у виду њен узраст, потребе малолетне М.К. ће бити задовољене. Посебно због тога што живи код бабе и деде и што њена мајка – законски заступник нема других обавеза издржавања, за разлику од тужиоца.
У ревизији тужене углавном се истичу чињенична питања и оспорава оцена изведених доказа, чиме се посредно побија утврђено чињенично стање, што према чл. 407. став 2. ЗПП не може бити ревизијски разлог.
Такође, истиче се примена члана 162. став 3. Породичног закона, по којој, уколико је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања. По оцени Врховног касационог суда, ова одредба правилно је примењена, имајући у виду могућности тужиоца, као дужника издржавања, као и потребе тужене, као повериоца издржавања, при чему је тужилац свакако у обавези да и допунским радом доприноси издржавању тужене, како правилно закључује другостепени суд.
На основу чл. 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Предраг Трифуновић,с.р

.jpg)
