У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из члана 371. ЗПП учињена пред другостепеним судом на коју се у ревизији указује.

Наиме, првостепени суд је оценио све жалбене наводе који су од одлучног утицаја на пресуђење ове парнице и у разлозима побијане пресуде нема противречности.

Тужилац је радно ангажован код туженог у периоду од 01.02.2013. до 15.11.2013. године по основу два уговора о обављању привремених и повремених послова. У првом уговору (трајање 120 дана) тужилац је радио на пословима ревизије задужења, а по другом уговору закљученим са истим роком трајања од 15.07.2013. године тужилац је радно ангажован на пословима разношења рачуна и обрачуна док траје потреба. Последњи уговор отказан је 15.11.2013. године, услед смањеног обима посла.

На тако утврђено чињенично стање, правилно је примењено материјално право када је тужбени захтев одбијен.

Наиме, у конкретном случају, нису се стекли услови за заснивање радног односа на неодређено време по истеку времена на који је закључен први уговор о обављању привремених и повремених послова.

Рад тужиоца се није обављао у радном односу него ван радног односа (једном од пет облика рада ван радног односа из Закона о раду). Тужени је радно ангажовао тужиоца на релативно краткотрајним, континуираним али различитим пословима у току једне године из делатности послодавца. Закључени уговори нису ни фиктивни ни симуловани да не би производили правно дејство.

Изузетно и ова врста уговора може да прерасте у радни однос на неодређено време ако се иза њих скривају уговори о раду и ако је радник у вишегодишњем трајању обављао у континуитету послове одређеног радног места за накнаду која се може уподобити заради са свим осталим правима који имају и запослени. Али, у конкретном случају тужилац је обављао привремене различите послове по два уговора у току једне календарске године. Осим тога, воља уговорника није уопште била заснивање радног односа на одређено или неодређено време, па се нису стекли услови за преображај рада у радни однос на неодређено време.

Имајући у виду изложено, неосновани су ревизијски наводи у којима се истиче да је радни однос постао радни однос на неодређено време због чињенице да је тужилац радно ангажован по оба уговора у трајању дужем од 120 дана. Послови које је тужилац обављао нису истоврсни послови већ различити послови, па имајући у виду и остале околности случаја, нису се стекли услови за остваривање фикције о закључењу уговора о раду из члана 32. Закона о раду.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић