Према чињеничном стању утврђеним нижестепеним пресудама, тужилац је био запослен код туженог на радном месту ... на основу Уговора о раду закљученим 14.09.2008.године и Анексом уговора о раду закљученим 01.10.2009, 01.06.2010. и 24.10.2012.године. Послове радног места је обављао возилом туженог, према организацији рада за сваки радни дан посебно, о чему је тужилац обавештаван електронским путем. Дана 30.08.2013.године тужени је решењем отказао Уговор о раду тужиоцу од 14.09.2008.године са Анексима тог уговора, јер је својом кривицом учинио повреду радних обавеза и радне дисциплине прописаних члановима 179. став 1. тачка 2. и 3. Закона о раду, 143. став 1. тачка 1. Колективног уговора послодавца од 21.09.2009.године и члана 27. став 2. тачка 1. и 2. Уговора о раду и члан 16. тачка 1. и 17. тачка 2. Анекса уговора о раду, а то је неизвршавање, несавесно, неблаговремено и немарно извршавање радних обавеза, долазак на рад са закашњењем три пута у року од 3 месеца или недозвољено напуштање вршења послова и радних задатака у току или пре истека рока прописаног радног времена које може да поремети процес рада код послодавца. Повреде радних обавеза и радне дисциплине је извршио у продуженом трајању током маја месеца 2013.године, тако што није обилазио малопродајне објекте купаца које је био дужан да обиђе према дневној рути, од укупно 15 дана колико је провео на раду у мају месецу, 5 пута је закаснио на посао и 7 пута напустио посао пре истека радног времена, утврђених дана се кретао изван одређене дневне руте. Актом туженог је прописано радно време за обављање послова радног места тужиоца у периоду од 8 до 16 часова и у том периоду није дозвољено да запослени обавља приватне послове. Због непоштовања радне дисциплине, тужилац је у фебруару и априлу 2013.године опоменут од стране туженог.

Одредбом члана 27. став 2. тачке 1. и 2. уговора о раду прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду у случају доласка на рад са закашњењем или недозвољеног напуштања послова у току или пре истека радног времена, два пута месечно дуже од 30 минута и неизвршавање, несавесно, неблаговремено и немарно извршавање радних обавеза. Наведена норма садржана је и у члановима 142. став 1. тачка 1. и члана 143. став 1. тачка 1. Колективног уговора туженог.

По оцени Врховног касационог суда правилно су нижестепени судови применили материјално право када су нашли да је оспорена одлука туженог законита, јер су у радњама тужиоца стечени услови за отказ уговора о раду због учињених повреда радних обавеза и радне дисциплине због поступања супротно одредбама члана 142. став 1. тачка 1. и члана 143. став 1. тачка 1. Колективног уговора туженог, члана 27. став 2. тачка 1. и 2. Уговора о раду од 14.09.2008. године и члана 17. тачка 1. Анекса уговора о раду. Наведено понашање тужиоца је умишљајно извршење повреде радних обавеза и радне дисциплине и представља отказни разлог прописан чланом 179. став 1. тачка 2. и 3. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13).

У поступку оцене законитости решења о отказу уговора о раду суд утврђује постојање законом прописаног основа, подобност чињеница на којима је заснован отказни разлог и оцену законитости поступка у коме је уговор отказан. С тим у вези, без значаја су наводи у ревизији којима се у суштини указује да изречена мера није целисходна.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 2. ЗПП, без детаљног образлагања ревизијске одлуке налазећи да то није потребно због тога што се у ревизији понављају жалбени разлози које је другостепени суд детаљно образложио.

Председник већа-судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић