Рев 243/2018 издржавање деце

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 243/2018
07.02.2018. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужилаца мал. АА и мал. ББ, обојица из ..., чији је законски заступник мајка ВВ из ..., а које заступа пуномоћник Братислав Савић, адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., кога заступа пуномоћник Дејан Раковић, адвокат из ..., ради издржавања, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 бр.418/17 од 17.10.2017. године, у седници већа одржаној дана 07.02.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 бр.418/17 од 17.10.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П2 бр.1147/16 од 13.07.2017. године, делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца па је тужени обавезан да на име свог доприноса издржавању мал. АА плаћа износ од 6.000,00 динара а за мал. ББ износ од 10.000,00 динара месечно на руке законском заступнику ВВ из ..., почев од 10.08.2015. године као дана подношења тужбе за сваки месец до 05-ог у месецу за такући месец, док за то постоје законски услови, док је за део тужбеног захтева преко досуђеног а до траженог износа од по 24.000,00 динара тужбени захтев одбијен. Ставом другим изреке тужени је обавезан да тужиоцима накнади парничне трошкове у износу од 63.000,00 динара.

Апелациони суд у Нишу је пресудом Гж2 бр.418/17 од 17.10.2017. године ставом првим изреке одбио као неосновану жалбу тужилаца и потврдио пресуду Основног суда у Нишу П2 бр.1147/16 од 13.07.2017. године у ставу првом изреке у односу на тужиоца малолетног АА и у ставу другом изреке. Преиначио је првостепену пресуду у ставу првом изреке у односу на тужиоца малолетног АА, тако што је тужени обавезан да на име свог доприноса издржавању малолетног АА плаћа износ од 8.000,00 динара месечно на руке законске заступнице ВВ из ..., почев од 10.08.2015. године за сваки месец до 05-ог у месецу за текући месец, док за то постоје законски разлози, док је део тужбеног захтева преко досуђеног а до траженог износа од 24.000,00 динара одбијен. Ставом трећим обавезан је тужени да исплати тужиоцу малолетном АА износ од 7.900,00 динара на име накнаде трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није основана.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка које би могле представљати основ за уважавање ревизије тужиоца.

Према утврђеном чињеничном стању тужени је отац малолетних тужилаца АА и ББ из ванбрачне заједнице са њиховом мајком ВВ. Малолетни АА је редован ученик ... разреда, основне школе, има ... година и уобичајене потребе за децу тог узраста у погледу исхране за одећу и обућу, школског прибора и ваншколских активности које је суд утврдио у укупном износу од 12.000,00 динара. Малолетни ББ је дете са посебним потребама, иде у ... разред специјалне школе, а трошкове његовог лечења тренутно подмирује фонд здравствене заштите. Његово здравствено стање захтева посебан режим исхране и лечења, па су укупне потребе малолетног ББ утврђене на износ од 20.000,00 динара. Тужени је по струци инжењер машинства, има ... година, тренутно је незапослен, а према уверењу НСЗ Филијала у ... остварује новчану накнаду због незапослености у трајању од девет месеци у месечном износу од 16.320,83 динара почев од 22.12.2015. године, која је у међувремену престала. Тужени живи у стану нове ванбрачне супруге а од имовине поседује пријављени стан површине 62.05м2 у ... . Тужени је девизне партије које је имао на рачуну код „ДД“ ликвидирао па је стање на истом нула. Суд наводима туженог истицаним током првостепеног поступка да је средства остварена од продаје стана од 20.600 евра потрошио, није поклонио веру јер ове своје тврдње тужени није доказао. Мајка тужилаца је стара ... година, апсолвент је на ... факултету, незапослена је, није прималац новчане социјалне помоћи, не остварује право на дечији додатак а живи у стану заједно са децом, за који се између ње и туженог води парница ради њиховог иселења. Почев од 29.01.2016. године па до 30.06.2018. године, прима накнаду на име помоћи и неге другог лица, за малолетног ББ у месечном износу од 26.813,00 динара, а ова накнада је претходно износила 9.942,00 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, имајући у виду минималну суму издржавања, могућности обвезника издржавања, те имајући у виду и животни стандард у околини старанака, првостепени суд је обавезао туженог применом члана 160. Породичног закона да доприноси издржавању малолетног АА са 6.000,00 динара и малолетног ББ са 10.000,00 динара, док је преко досуђених, а до траженог износа захтев тужилаца одбијен.

Другостепени суд је побијаном одлуком обавезао туженог да доприноси издржавању малолетног АА у висини од 8.000,00 динара месечно, док је преко досуђеног а до траженог износа захтев одбијен.

Чланом 160. Породичног закона прописано је у првом ставу да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Ставом другим овог члана прописано је да потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања. У трећем ставу истог члана прописано је да могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања. У четвртом ставу овог члана прописано је да минимална сума издржавања представља суму коју као накнаду за храњенике, односно за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту у складу са законом. Према члану 162. став 3. истог закона ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања.

У конкретном случају правилан је закључак другостепеног суда имајући у виду све околности које су утврђене као и критеријуме за процену потребе малолетне деце и могућности туженог да је тужени у могућности да плаћа за издржавање сина малолетног АА 8.000,00 динара месечно. Побијана одлука донета је у складу са цитираним одредбама, при чему је вођено рачуна и о минималној суми издржавања из члана 160. став 4. наведеног закона, стандарду родитеља па је висина издржавања одређена у свему у складу са члановима 160- 162. Породичног закона. Другостепени суд је за своју одлуку дао потпуне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихата као правилне, па су стога супротни наводи ревизије неосновани.

Правилна је одлука о трошковима поступка донета на основу члана 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП.

На основу члана 414. ЗПП, донета је одлука као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић