Р1 584/2019 3.20.1; грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 584/2019
06.11.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездана Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Богдан Вергаш, адвокат из ..., против туженог Привредног друштва за производњу, трговину и услуге „ББ“ ДОО ... из ..., кога заступа Милан Шуковић, адвокат из ..., ради утврђења и исплате, одлучујући о сукобу надлежности између Трећег основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 06.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

У овој фази поступка за поступање у предмету стварно и месно је надлежан Трећи основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је поднела тужбу Другом основном суду у Београду, Судској јединици у Обреновцу 22.11.2013. године, против туженог ради потраживања из радног односа.

Након ступања на снагу Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, бр 101/13), предмет је у надлежности Трећег основног суда у Београду.

Трећи основни суд у Београду је на рочишту 05.12.2016. године, донео решење П1 3917/13, којим је прекинуо поступак због наступања правних последица отварања поступка стечаја над туженим, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења предмет доставио Привредном суду у Београду као стварно надлежном суду.

Актом бр. П 5445/2019 од 14.10.2019. године, Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, већ је списе доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку –ЗПП („Службени гласник РС“, бр 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је у овој фази поступка за поступање стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Чланом 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, прописано је да Привредни суд у првом степену суди у споровима поводом судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.

Чланoм 88. Закона о стечају прописано је између осталог да се у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја, прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и његову имовину. Према члану 90. истог закона, парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени наставља се ако је: 1. тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања; 2. на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања; 3. тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања; 4. тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од 8 дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3. овог члана.

Чланом 91. став 2. Закона о стечају прописано је да ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона, парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка, док је ставом трећим истог члана прописано да ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се уколико настави прекинути поступак решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

У конкретном случају, тужиља је 22.11.2013. године, поднела тужбу Другом основном суду у Београду-Судској јединици у Обреновцу, ради поништаја споразума о престанку радног односа и исплате зараде. Након што је тужени обавестио суд да је над њим отворен стечајни поступак решењем Привредног суда у Београду Ст 350/15 од 27.01.2016. године, Трећи основни суд у Београду је решењем од 05.12.2016. године, прекинуо поступак због наступања правних последица отварања поступка стечаја над туженим, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе упутио Привредном суду у Београду на даљу надлежност.

Уколико суд који је поступак прекинуо нађе да су испуњени услови за наставак поступка донеће посебно решење којим ће одредити да се поступак наставља и уколико није надлежан, донеће решење којим ће се огласити ненадлежним и уступити предмет надлежном суду, који ће потом ценити дозвољеност тужбе из члана 92. закона.

Међутим, Трећи основни суд у Београду се решењем од 05.12.2016. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења предмет уступио Привредном суду у Београду из разлога што је над туженим отворен стечај иако нису били испуњени услови за заснивање стварне надлежности Привредног суда по члану 25. Закона о уређењу судова.

Поступак је прекинут по сили закона, јер је након подношења тужбе над туженим отворен стечајни поступак, па за време трајања прекида поступка Трећи основни суд у Београду није могао донети решење којим се огласио стварно ненадлежним, а да претходно није донео решење о наставку парничног поступка након прекида у смислу члана 91. став 3. Закона о стечају под условом да су испуњени услови за наставак поступка из члана 90. истог Закона. Тек када се испуне услови за наставак поступка и донесе решење о наставку поступка Трећи основни суд у Београду се може огласити стварно ненадлежним и предмет може уступити Привредном суду у Београду.

Како у списима не постоји решење о наставку поступка, то нису испуњени услови из члана 91. Закона о стечају, да се Трећи основни суд огласи стварно и месно ненадлежним и предмет уступи Привредном суду у Београду. Стога и поред чињенице да је над туженим отворен поступак стечаја, у овој фази поступка нема услова за заснивање стварне надлежности привредног суда, будући да за заснивање надлежности тога суда није одлучна чињеница отварање поступка стечаја над туженим, већ испуњење процесних претпоставки из Закона о стечају, као и редоследа радњи које претходе доношењу решења о ненадлежности, а које нису предузете од стране Трећег основог суда у Београду.

Из наведених разлога, за поступање у овој фази поступка стварно и месно надлежан је Трећи основни суд у Београду.

На основу члана 22. став 2. Врховни касациони суд је одлучио као у изреци решења.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић