Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3355/19 од 17.09.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље-противтужене и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом, четвртом, петом и седмом изреке. Жалба тужиље-противтужене изјављена против става првог и трећег изреке је одбачена.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља- противтужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Тужени-противтужиоци су поднели одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије против става првог изреке побијане пресуде на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП јер примена чл. 171, 180, 195. и 357. Породичног закона није спорна у судској пракси, а тужиља-противтужена у ревизији не указују на пресуде којима је на другачији начин решено ово правно питање.

Ревизија у том делу није дозвољена ни као редовна.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења права својине поднета је 06.08.2007. године. Вредност предмета спора је 1.855.023,00 динара (15.680 евра).

С обзиром на то да је вредност побијаног дела правноснажне пресуде испод 40.000 евра, у динарској противвредности, то је изјављена ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставовима првом и другом изреке.

У односу на решење садржано у ставу другом побијане пресуде, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија дозвољена на основу члана 420. став 3. ЗПП.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 408. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

У овом делу одбачена је жалба тужиље изјављена против првостепене пресуде у деловима у којима је тужиља успела са тужбеним захтевом. По оцени другостепеног суда тужиља није имала правни интерес да у том делу пресуду побија, због чега је овако поднету жалбу одбацио.

Становиште другостепеног суда је правилно.

Према члану 378. став 3. ЗПП жалба је недозвољена ако је жалбу изјавило лице које није овлашћено за изјављивање жалбе, ако је жалбу изјавило лице које се одрекло или је повукло жалбу или ако лице које је изјавило жалбу нема правни интерес за изјављивање жалбе. По члану 389. став 1. ЗПП неблаговремену, непотпуну или недозвољену жалбу одбациће другостепени суд решењем, ако то није учинио првостепени суд, без одлагања.

У овом случају, делимично је усвојен тужбени захтев у ставовима првом и трећем изреке првостепене одлуке, док је у преосталом делу преко утврђеног дела захтев одбијен. С обзиром да тужиља нема правни интерес да побија одлуку у делу у ком је успела са тужбеним захтевом, то је и по оцени ревизијског суда оваква жалба правилно одбачена на основу цитираних законских одредби.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић