Р1 352/2020 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 352/2020
16.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Предузеће за производњу, трговину и услуге „Еуростан“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Саша Иванишевић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу месне надлежности између Првог основног суда у Београду и Основног суда у Новом Саду, у седници одржаној 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету, месно је НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац Предузеће за производњу, трговину и услуге „Еуростан“ д.о.о. Београд поднео је 27.05.2016. године тужбу Првом основном суду у Београду против туженог АА из ... (истовремено наводећи као адресу туженог и адресу у Београду), ради исплате дуга, на име посредничке провизије. У прилогу тужбе достављен је Уговор о посредовању закључен између тужиоца и туженог, у коме је чланом 5. прописано да је у случају спора који се не може решити мирним путем надлежан суд у Први основни суд у Београду.

Решењем П 16649/16 од 01.11.2019. године Први основни суд у Београду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој парници и по правноснажности решења списе је доставио Основном суду у Новом Саду, као стварно и месно надлежном суду.

Основни суд у Новом Саду није прихватио своју надлежност, па је предмет уз пропратни акт П 15584/2020 од 19.08.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", број 116/08, ... 65/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно надлежан Први основни суд у Београду.

Одредбом члана 65. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да ако законом није одређена искључива месна надлежност неког суда, странке могу да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан, док према ставу 3. истог члана, споразум из става 1. и 2. овог члана производи правно дејство само ако је састављен у писаном облику и ако се односи на одређени спор или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа. Ставом 4. истог члана прописано је да исправу о споразуму (о уговореној месној надлежности), тужилац мора да приложи уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности. Уговорена месна надлежност даје право тужиоцу да врши избор, поред суда опште месне надлежности и суда чија је надлежност уговорена.

Имајући у виду да су се у конкретном случају странке споразумеле да је у случају спора надлежан Први основни суд у Београду, што произлази из приложеног уговора о посредовању (члан 5.), да је пророгациони споразум (споразум о месној надлежности) достављен уз тужбу, те да су притом испуњени други услови из члана 65. ЗПП, то је Врховни касациони суд у складу са чланом 65. став 1. и 4. ЗПП оценио да је надлежан Први основни суд у Београду.

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић