
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2089/2020
16.09.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7428/19 од 03.10.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7428/19 од 03.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 11425/18 од 09.04.2019. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због губитка оца пок. ББ исплати 1.000.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.04.2019. године па до коначне исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због губитка оца пок. ББ исплати још 2.000.000,00 динара са законском затезном каматом од 09.04.2019. године до 08.04.2019. године. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да тужиљи на 1.000.000,00 динара исплати законску затезну камату за период од 09.07.2018. године до 08.04.2019. године. Ставом четвртим изреке одлучено је да се тужиља ослобађа од обавезе плаћања трошкова судских такси. Ставом петим изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 38.250,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.04.2019. године па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7428/19 од 03.10.2019. године, ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужене и првостепена пресуда потврђена у ставу првом изреке и у делу става петог изреке којим је одлучено о висини трошкова парничног поступка. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке, те је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због губитка оца пок. ББ поред износа досуђеног ставом првим изреке исте пресуде, исплати још 200.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.04.2019. године до исплате, док је одбијен тужбени захтев у преосталом делу за још 1.800.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.04.2019. године до исплате, као и за исплату законске затезне камате на 200.000,00 динара почев од 09.07.2018. године до 09.04.2019. године. Ставом трећим изреке преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става петог изреке којим је одлучено о камати на износ трошкова поступка, те је обавезана тужена да тужиљи исплати законску затезну камату на трошкове поступка од 38.250,00 динара почев од дана наступања услова за извршење до исплате, док је захтев тужиље одбијен у преосталом делу за исплату законске затезне камате на износ трошкова поступка почев од 09.04.2019. године до дана наступања услова за извршење.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом одлучено је о накнади нематеријалне штете тужиљи за душевне болове због губитка оца пок. ББ. У конкретном случају, Врховни касациони суд је нашао да су нижестепени судови према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донели одлуку у складу са правним ставом који је изражен кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Указивање тужиље у ревизији на постојање другачијих одлука не указује нужно и на другачији правни став изражен у тим одлукама, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.
На основу изнетог, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Весна Поповић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
