Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужене су благовремено изјавиле ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр.72/11...87/18), и утврдио да је ревизија тужених неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреде из става 1. тог члана Закона, пред другостепеним судом, која би могла да утичу на доношење законите и правилне одлуке. Наводима ревизије тужених указује се да је побијана одлука необразложена и нејасна, а то је садржај битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, због које ревизија не може да се изјави, сходно одредби члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према чињеничном стању, тужиља је била у браку са сада покојним ГГ, тако што су се венчали ...1985. године, а развели на основу правноснажне пресуде Другог општинског суда у Београду П 2457/97 од 22.06.1998. године. У браку је рођена заједничка ћерка ДД која је погинула истог дана када је погинуо и њен отац ГГ, ...2010. године. Покојни ГГ имао је и сина из претходног брака, ЂЂ, који је умро ...2008. године. Тужене су сестре и законске наследнице покојног ГГ. Након што су се венчали, тужиља и покојни ГГ, живели су у изнајмљеном стану, а у предметни стан доселили су се 1986. године. Тужиља се бавила производњом и продајом ... у радњи у ..., у ... улици, док је у летњем периоду изнајмљивала продајни простор на ... . Покојни ГГ био је запослен у ... агенцији „...“, као шеф ... у ... „...“. Свекрва тужиље, сада покојна ЕЕ, која је приминула 1992. године, била је носилац станарског права на делу сустанарског стана број ..., на II спрату зграде у улици ..., у површини од 57 м2, према уговору о коришћењу стана број ... од ...1966. године, у који су били унети чланови њеног породичног домаћинства, син ГГ и ћерка ББ, овде тужена, која се из тог стана иселила 1972. године. На истом стану, носилац станарског права била је и ЖЖ, на соби, површине 22 м2, на основу уговора о коришћењу стана број ... од 27.05.1966. године. Сустанар је био и ... ЗЗ, на соби површине 16 м2, с тим што су сустанари користили свако по једну собу, док су купатило, кухињу, предсобље и остале заједничке делове стана користили заједно. По договору са свекрвом, покојном ЕЕ, супружници су извршили обимну адаптацију целог стана на II спрату зграде пре него што су се у њега уселили, тако што су тужиљиној свекрви купили, на њен захтев, два мања стана, један у ... и један у .... Такође су супружници осталим сустанарима дали новчана средства ради исељења из предметног стана и то ... сустанару, ради бржег пензионисања, док су сустанарски ЖЖ обезбедили четворомесечни бањски смештај током адаптације, након чега су је сместили у дом за стара лица. Потом је давалац стана на коришћење (Општина ...), дала сагласност ЕЕ за проширење, дана 12.06.1986. године на просторију површине 16 м2, коју је, до свог одласка у пензију користио ..., а почев од 16.03.1992. године и за површину собе коју је користио преостали сустанар. Тужиљин супруг, покојни ГГ је као члан породичног домаћинства носиоца станарског права, на основу сагласности мајке од 29.06.1990. године и сагласности Градског центра за социјални рад – Одељење Стари Град од 25.09.1990. године (за откуп дела стана на коме је носилац станарског права била ЖЖ), закључио дана 03.06.1992. године, са Општином Стари Град, уговор Ов.бр. 1143/92 о откупу предметног стана за откупну цену од 8.451.687,50 тадашњих динара коју је, дана 16.06.1992. године, исплатио у целости. На основу одлуке Скупштине стамбене зграде у ..., у улици ... и ... од од 11.01.1996. године, ГГ је 1996. године уступљен део таванског простора ради адаптације у стамбени, а потом му је одобрено закључење уговора са стамбеном зградом о уступању тог таванског простора и извођења радова на реконструкцији – вертикалном проширењу наведеног стана на тавански простор површине 84,8 м2, тако што ће се формирати луксузни стан у два нивоа, укупне површине 179,81 м2, са спиралним степеништем и једним улазом. Правноснажним решењем надлежног органа управе Градске општине Стари Град од 21.05.1996. године, ГГ је издата и употребна дозвола за изграђени стан. У лист непокретности број ... КО ..., уписан је стан број ... на II спрату стамбено пословне зграде у улици ..., укупне површине 180 м2, на име ГГ, тужиљиног бившег супруга. У радове на адаптацији стана на II спрату и вертикалном проширењу стана у тавански простор, тужиља и њен тадашњи супрут уложили су заједничка средства, а у томе им је помагао, радом и финансијским средствима и тужиљин отац, који је грађевински инжењер, док је тужиља била ангажована на прибављању комплетне документације за проширење и изградњу предметног стана. Тржишна вредност стана број ..., површине 95,01 м2, пре реконструкције износила је 151.351 евро, а у адаптацију је уложено 20.237 евра, тако да тржишна вредност тог стана, након адаптације износи 171.588 евра. Тржишна вредност стана у поткровљу износи 110.636 евра, односно вредност предметног стана укупне површине 179,81 м2 износи 282.224 евра.

Врховни касациони суд налази да је, код овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд правилно усвојио тужбени захтев тужиље и утврдио њено право сувласништва у делу ½ на предметном стану сходно одредби члана 168, 171. став 1, 176. став 2. и 180. став 2. Породичног закона, у вези одредбе члана 6. став 1. Закона о стамбеним односима („Службени гласник СРС“ број 12 од 19.марта 1990. године; 47/90), као и одредбе члана 22. став 1. Закона о основама својинскоправних односа.

Одредбом члана 171. став 1. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.

Претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, јер је тако прописано одредбом члана 180. став 2. Породичног закона.

Одредбом члана 6. став 1. Закона о стамбеним односима, који је био на снази у време откупа дела предметног стана, прописано је да носилац станарског права, закупац стана и чланови њиховог породичног домаћинства могу у целини или у идеалним деловима да купе стан у друштвеној својини, који користе.

У конкретном случају, тужиљина свекрва, сада покојна ЕЕ, која је преминула 1992. године, била је носилац станарског права на делу сустанарског стана број ... на II спрату зграде у улици ..., у површини од 57 м2, а своје право откупа тог стана, уступила је сину, тужиљином супругу, покојном ГГ, тако што су јој, у замену, тужиља и њен супруг купили два стана, један у ..., а један у ... . Потом су, тужиља и њен покојни супружник, заједничким новцем откупили и права преосталих сустанара, након чега су, заједничким радом и новчаним средствима стеченим радом у току трајања брачне заједнице, изградили нову ствар, стан у поткровљу исте зграде, који заједно са претходно постојећим станом од 95,01 м2, чини јединствену стамбену јединицу, на два нивоа, укупне површине 179,81 м2, који је у лист непокретности КО ... уписан на име тужиљиног бившег супружника ГГ. Сматра се да је упис извршен на име оба супружника и када је извршен на име само једног од њих, сходно одредби члана 176. став 2. Породичног закона, осим ако након уписа није закључен писмени споразум супружника о деоби заједничке имовине, односно брачни уговор или је о правима супружника на непокретности одлучивао суд, што овде није случај.

Неосновани су наводи ревизије тужених да је откупом стана, на основу сагласности његове мајке, исти постао имовина ГГ и то његова посебна имовина, а не имовина стечена у браку. У овом конкретном случају, покојна ЕЕ је овлашћење за закључење уговора о откупу стана на ком је она била носилац станарског права (од 57 м2), дала свом сину, ГГ, имајући у виду да је он био члан њеног породичног домаћинства на основу уговора о коришћењу стана. Међутим, у замену за уступање тог права, тужиља и њен тадашњи супружник, ГГ, су ЕЕ купили два стана, имовином коју су, као супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, а такође су, средствима заједничке имовине, откупили и преостали део претходно постојећег стана број 3, на II спрате зграде у ..., у улици ..., укупне површине 95,01м2. Дакле, овде се не ради о стицању својине под посебним, бенефицираним условима, сходно одредби члана 6. став 1. Закона о стамбеним односима, него се ради о замени непокретности по тржишним условима. Изградњом стана у поткровљу зграде, претходно постојећи стан од 95,01 м2, на II спрату стамбене зграде је проширен, тако што је добијен сада постојећи стан, на два нивоа, укупне површине 179,81 м2, што значи да се ради о новој ствари, коју су изградили тужиља и њен покојни бивши супружник, ГГ. Право својине на ствари припада власнику од чијег је материјала ту ствар, на основу правног посла, изградило друго лице, сходно одредби члана 22. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, што значи да је тужиља сувласник предметног стана у идеалном делу од ½, како је правилно закључио другостепени суд, а наводима жалбе ревидента се правилност побијане одлуке не доводи у сумњу.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео у смислу одредбе члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић