Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена ГГ је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 403. став 2. тачка 3. и члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису основани наводи ревизије о битној повреди одредаба парничног поступка из тачке 10. става 2. означене одредбе, која постоји увек ако је одлучено о захтеву о коме је већ правноснажно пресуђено или о којем је закључено судско поравнање. Према члану 360. став 1. ЗПП, правноснажна пресуда делује само међу странкама, а проширено дејство правноснажне пресуде је, сходно другом ставу тог члана, могуће због природе спорног права или правног односа, правног односа који постоји између странке и трећих лица, или ако је то прописано законом. Између захтева сада покојног ЕЕ за утврђење права сусвојине са 76/240 идеалних делова парцеле .. КО ... укупне површине 240 м2, који је одбијен правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду П 1367/10 од 07.12.2010. године, и захтева тужиоца за утврђење да је власник исте парцеле површине 76 м2, нема идентитета неопходног да би постојало правноснажно пресуђена ствар.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је уговором о купопродаји Ов. ../09 од 28.05.2009. године од сада покојног ЕЕ купио стамбени и помоћни објекат на парцелама .., .. и .. све у КО ... . У време када је наведени уговор закључен продавац је против тужених у овом спору, ЖЖ и ЗЗ водио парницу за утврђење права својине на парцелама .. и .. КО ... и права сусвојине на катастарској парцели .. у истој катастарској општини. Та парница је окончана правноснажном пресудом Другог основног суда у Београду П 1367/10 од 07.12.2010. године којом је утврђено да је сада покојни ЕЕ одржајем стекао право својине на парцелама .. и .. КО ..., а одбијен његов тужбени захтев за утврђење права сусвојине на парцели .. у истој катастарској општини, зато што по утврђеном чињеничном стању држи и користи део те парцеле у површини од 76 м2 у склопу свог кућног плаца, док тужбеним захтевом тражи утврђење права својине на идеалном делу предметне парцеле. Спорна парцела, сада са површином од 76 м2, од 1970. године налази се у државини сада покојне ИИ (умрла ...2003. године), мајке сада покојног ЕЕ, као део ограђеног земљишта које чине и парцеле .. и .. КО ... на којима су саграђени објекти – предмет купопродајног уговора од 28.05.2009. године.

На овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да савестан држалац непокретне ствари на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 20 година. Према члану 30. став 2. тог Закона, у време потребно за одржај урачунава се и време за које су претходници садашњег држаоца држали ствар као савесни и законити држаоци, односно као савесни држалац.

Тужилац је у државини спорне парцеле (и парцела .. и .. КО ...) по основу купопродајног уговора од 28.05.2009. године закљученог са продавцем ЕЕ. Продавац из наведеног уговора је био у државини спорне парцеле од ...2003. године, од дана смрти своје мајке покојне ИИ. Мајка продавца ЕЕ је у државини земљишта које чине означене парцеле .. и .. КО ... и део спорне парцеле у површини од 76 м2 од 1970. године па све до њене смрти. Државина претходника тужиоца била је савесна. Одредбом члана 72. став 3. Закона о основама својинскоправних односа предвиђена је законска претпоставка савесности државине. Ту претпоставку савесности супротна страна може оборити, али у конкретном случају тужене изведеним доказима нису успеле доказати несавесност државине претходника тужиоца. Претпоставку савесности државине тужиочевих претходника у односу на катасарске парцеле .. и .. КО ..., тужене нису успеле оборити ни у парници коју је против њих водио сада пок. ЕЕ, због чега је правноснажно усвојен његов тужбени захтев за утврђење права својине одржајем на означеним парцелама. С обзиром да спорна парцела, сада у површини од 76 м2, са наведеним парцелама представља ограђено земљиште, то је логичан закључак о савесној државини претходника тужиоца и на тој парцели, која је протеком законског рока довела до стицања права својине одржајем.

Имајући изложено у виду, изјављеном ревизијом се неосновано оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и примењеног материјалног права.

Протеком рока за савестан одржај сада покојна ИИ је стекла право својине на земљишту које чине парцеле .., .. и .. КО ... . Тако стечено право својине, даном отварања наслеђа – смрти ИИ, наследио је њен син ЕЕ и у складу са чланом 73. Закона о основама својинскоправних односа постао савестан држалац земљишта које је, заједно са објектима, продао тужиоцу. Државина претходника тужиоца постоји још од 1970. године и утврђена је изведеним доказима, па и исказима тужених ББ и ВВ, које су потврдиле да је сада покојна ИИ оградила и држала земљиште од 1970. године.

Усвајањем тужбеног захтева и утврђењем права својине тужиоца на спорној парцели, неоснован је противтужбени захтев којим је тужена тражила да јој се спорна парцела преда у судржавину, јер за такав захтев не постоји правни основ.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом чланова 153. став 1. и 154. ЗПП.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, нису били нужни. Због тога је такав захтев тужиоца одбијен, и на основу члана 165. став 2. ЗПП у вези са чланом 154. истог Закона одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић