Врховни касациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Игор Јевтић, адвокат из ..., против тужене „ОТП банка Србија“ АД Београд, ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Прокупљу и Трећег основног суда у Београду, у седници одржаној 02.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету, месно и стварно је надлежан Основни суд у Прокупљу.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац АА из ... поднео је Основном суду у Прокупљу тужбу против тужене „ОТП банка Србија“ АД Београд, ради утврђења ништавости одредаба члана 2. тачка 2.1. Уговора о кредиту и исплате 3.392,50 динара на име наплаћених трошкова обраде кредита. По пријему тужбе, Основни суд у Прокупљу се решењем П 581/20 од 15.07.2020. године, огласио месно ненадлежним, применом члана 40. став 2. ЗПП, наводећи да су парничне странке закљученим уговором, у случају спора уговориле месну надлежност суда према пребивалишту односно боравишту дужника, а да је седиште туженог на подручју за које је месно надлежан Трећи основни суд у Београду, коме је по правноснажности решења предмет доставио, као месно и стварно надлежном.

Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, а предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/08, ... и 13/16) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно и стварно надлежан Основни суд у Прокупљу.

Одредбама Закона о парничном поступку прописано је да се тужба подноси суду који је опште месно надлежан, ако законом није другачије одређено (члан 38. ЗПП), а опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште (члан 39. став 1. ЗПП). Према члану 65. став 1. ЗПП, ако законом није одређена искључива месна надлежност неког суда, странке се могу споразумети да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан.

Суд се по службеној дужности може огласити месно ненадлежним само ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда (члан 19. став 1. ЗПП). Ако за спор није искључиво месно надлежан неки други суд, решење о месној ненадлежности суд може донети само поводом приговора туженог у одговору на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор, по приговору туженог истакнутог најкасније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано - на првом рочишту за главну расправу и то до упуштања туженог у расправљање о главној ствари (члан 19. став 3. и 4. ЗПП).

У конкретном случају ради се о спору по тужби за утврђење ништавости одређене одредабе уговора о кредиту и исплате утуженог износа, што значи да се не ради о поступку за који је предвиђена искључива месна надлежност неког суда. О уговореној месној надлежности суд коме је тужба поднета, не води рачуна по службеној дужности, при чему су парничне странке закљученим уговором постигле споразум о месној надлежности суда на чијем се подручју налази пребивалиште или седиште дужника, што подразумева дужника из уговора, а то је овде тужилац.

Имајући ово у виду, као и да се пребивалиште тужиоца налази у Прокупљу, а да је месна надлежност Основног суда у Прокупљу и заснована подношењем тужбе том суду, то није било основа за доношење решења којим се тај суд, по службеној дужности, оглашава месно ненадлежним и предмет уступа другом суду.

На основу изнетог, Врховни касациони суд налази да је за поступање у овој правној ствари, месно надлежан Основни суд у Прокупљу, па је применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић