Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1324/2020
19.02.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бошко Милић, адвокат из ..., против тужене Градске општине Нови Београд, коју заступа Општинско правобранилаштво Градске општине Нови Београд, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж1 436/19 од 02.10.2019. године, у седници већа одржаној 19.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж1 436/19 од 02.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Трећег основног суда у Београду П1 752/18 од 03.01.2019. године, ставом првим изреке, одбачена је, као неблаговремена, тужба тужиоца којом је тужилац тражио поништај решења начелника Управе тужене .. од 21.09.2016. године, којим је утврђено да је тужилац остао нераспоређен у Управи Градске општине Нови Београд и решења Већа Градске општине Нови Београд .. од 14.11.2016. године, којим решењем је одбијен приговор поднет на решење тужене .. од 21.09.2016. године. Ставом другим изреке, отказано је рочиште заказано за 23.04.2019. године са почетком у 13,30 часова.

Решењем Вишег суда у Београду Гж1 436/19 од 02.10.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Трећег основног суда у Београду П1 752/18 од 03.01.2019. године.

Против другостепеног решења, тужилац је преко пуномоћника изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 394. став 1, члана 420. и члана 410. став 2. тачка 5) Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) - у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужилац је поднео тужбу 11.01.2017. године, ради поништаја решења тужене којим је утврђено да је тужилац код тужене остао нераспоређен.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен. Према ставу 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.