Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5638/2020
11.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, др Илије Зиндовића и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бојана Павловић Сарић, адвокат у ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драгослав Вученовић, адвокат у ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5644/20 од 03.07.2020. године, у седници већа од 11.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5644/20 од 03.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 513/18 од 04.12.2019. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужба повучена у делу за исплату износа од 39.895,00 динара; ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 68.336,00 динара са законском затезном каматом од 04.12.2019. године; ставом трећим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Београду Гж 5644/20 од 03.07.2020. године преиначена је првостепена пресуда тако што је обавезан тужени да тужиоцу исплати на досуђени износ од 68.336,00 динара законску затезну камату од 29.09.2008. године до исплате и на име накнаде трошкова поступка износ од 148.360,00 динара и обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име накнаде трошкова жалбеног поступка износ од 12.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. става 2. тачке 5) у вези члана 420. става 6. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Према одредбама члана 28. ЗПП за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна је само вредност предмета спора главног тужбеног захтева, а камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.