У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на које ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреде из става 1. тог члана Закона пред другостепеним судом, која би могла да утичу на доношење законите и правилне одлуке. Наводима ревизије тужиље указује се на битну повреду одредаба парничног поступка прописану одредбом члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку. Међутим, та битна повреда није разлог због ког ревизија може да се изјави, сходно одредби члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос код тужене на одређено време са непуним радним временом од 44,44% на радном месту наставника ..., до повратка запосленог са функције, а на основу Уговора о раду број .. од 04.03.2014. године. Решењем о престанку радног односа број .. од 30.04.2018. године, тужиљи је радни однос на одређено време престао дана 30.04.2018. године, са образложењем да је засновала радни однос на одређено време до повратка запосленог са функције, па како је директору школе ББ, у складу са чланом 128. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања, у току трајања мандата, престао радни однос због испуњења услова за старосну пензију и он не може да се врати на радно место са кога је изабран за директора школе, то подразумева да тужиљи престаје радни однос заснован на одређено време, дана 30.04.2018. године. Решењем број .. од 25.05.2008. године, Школски одбор тужене је одбио приговор тужиље и потврдио решење в.д. директора школе број .. од 30.04.2018. године. Потом је између парничних странака почетком маја 2018. године, закључен нови уговор о раду, којим је тужиља засновала код тужене радни однос на одређено време, са истим процентом норме и роком трајања од 60 дана. На почетку нове школске године 2018/2019, парничне странке су закључиле уговор о раду, такође на одређено време, са истим процентом норме и са временским ограничењем до 31.08.2019. године.

Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови, код овако утврђеног чињеничног стања, правилно одбили тужбени захтев тужиље којим је она тражила да суд поништи, као незаконита, предметна решења тужене, и обавеже је да тужиљу врати на рад у радни однос на одређено време на послове које је обављала пре отказа уговора о раду, те да јој призна сва права из радног односа од престанка радног односа па до враћања на рад, као неоснован.

Одредбом члана 155. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018), прописано је да се радни однос на одређено време у устави заснива на основу конкурса спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време. Установа може да прими у радни однос на одређено време лице, под тачком 1. става 2. те одредбе Закона, ради замене одсутног запосленог, преко 60 дана. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, јер је тако прописано одредбом члана 155. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања.

У конкретном случају, предметна решења о престанку радног односа тужиље заснованог на одређено време код тужене, а до повратка запосленог са функције, и одбијању њеног приговора изјављеног против тог решења су законита, јер због чињенице да је запосленом, ради чије замене је тужиља засновала радни однос, престао радни однос због стицања услова за старосну пензију, следи да су престали разлози због којих је тужиља засновала радни однос и да је испуњен услов за доношења решења о престанку радног односа, пошто престанком радног односа запосленом, ради чије замене је тужиља засновала радни однос на одређено време, престаје и његова привремена одсутност. Пошто је цитираном одредбом Закона о основама система образовања и васпитања искључена могућност прерастања радног односа заснованог на одређено време у радни однос на неодређено време, следи да тужиља неосновано истиче захтев за враћање на рад у радни однос на неодређено време.

Неосновани су наводи ревизије тужиље о погрешној примени материјалног права, у смислу одредбе члана 75. став 2. Закона о облигационим односима, којом је прописано да уговор закључен под немогућим одложним условом је ништав, а немогући раскидни услов сматра се непостојећим. На предметни случај не примењује се цитирана одредба Закона о облигационим односима, имајући у виду да заснивање, постојање и престанак радног односа у установама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања прописује посебни закон, а то је Закона о основама система образовања и васпитања који, као специјални закон, искључује примену Закона о облигационим односима, као општег закона.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео у смислу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић