Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4545/18 од 31.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су, као неосноване жалбе странака и потврђена првостепена пресуда у ставу четвртом, десетом, дванаестом и тринаестом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу другом, трећем, шестом и четрнаестом изреке, и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Ставом трећим изреке, одбачена је, као недозвољена, жалба туженог изјављена на став трећи, четврти, седми и девети изреке првостепене пресуде.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, дела који се односи на непокретну имовину у селу ..., тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду применом члана 399. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), па је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9) ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су биле у браку од 09.05.1992. године до 28.10.2009. године и дана ... године рођен је њихов заједнички син ВВ. Тужиља из претходног брака, који је разведен 04.04.1989. године има још једно дете, за које на име доприноса за издржавање плаћа износ од 300.000,00 динара од развода брака па убудуће. По закључењу брака супружници су живели у стану, у улици ... број ..., на ..., за чију куповину им је одобрен кредит који је у потпуности исплаћен 1993. године. Пре закључења брака, тужени је код ... имао девизни штедни рачун, док је 1992. године орочио 1.000 УСД на 6 месеци са 3 % камате код „... банке“, које су му враћене по истеку рока орочења. Тужени је 15.02.1994. године од ГГ купио објекат у изградњи на кат.парцели број ... зкул ... КО ..., за износ од 22.500,00 динара. Од 1995. до 2006. године парничне странке су на наведеној парцели изградиле кућу у коју су се уселили 2004. године. Након усељења, продат је тужиљин стан на ... за износ од 45.000 евра, а новац уложен у наставак градње куће у ... . Тужени је као корисник кредита дана 13.04.2006. године са „...“ a.д. ... закључио уговор о стамбеном кредиту којим му је, за потребе адаптације куће у улици ... – ..., одобрен кредит у износу од 32.500 евра. Тужиља је као солидарни дужник потписала наведени уговор, након чега су заједно отплаћивали кредит, а по престанку брачне заједнице кредит је наставио да отплаћује тужени. Тужени је 25.03.2004. године, као купац са ДД и ЂЂ из ..., као продавцима, закључио уговор о купопродаји непокретности, оверен код Општинског суда у Убу Ов бр. .../..., по основу ког је купио катастарску парцелу .../... шума II класе, површине 12 ари 60 м2 и катастарску парцелу број .../.. њива IV класе површине 69 ари 35 м2, обе из поседовног листа ... КО ... за укупну купопродајну цену од 60.000,00 динара, која је исплаћена из заједничких средстава парничних странака. Уговором о поклону од 05.05.2005. године тужени је од мајке добио на поклон ½ дела парцеле број ... КО .., која је продата и од добијеног новца дана 20.06.2006. године купљено је сеоско имање – кућа у изграђеном стању, окућница и пољопривредно земљиште у селу ..., површине 6 ха 32 ара, за износ од 282.000,00 динара. На наведеним катастарским парцелама КО ... регистровано је породично пољопривредно газдинство ББ дана 19.10.2006. године, а тужиља је наведена као члан пољопривредног газдинства. На купљеном имању засађена је дуња, као и виноград коришћењем бесповратних средстава у износу од 3.726.000,00 динара, која су туженом одобрена решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 19.02.2009. године и уплаћена на рачун туженог. Стање дуга по уговору о кредиту са „...“ а.д. ... на име главнице и редовне камате на дан 27.05.2009. године износило је 24.881,98 евра. Обоје супружника су ..., тужиља је у пензији, радила је у ... као ... и у ..., док је тужени ... на ... у ... . Осим зараде, приход су остварили од продаје стручних књига, ауторских хонорара, тужени и од хонорара за експертске извештаје и као руководилац пројеката. Вештачењем од стране вештака грађевинске струке утврђено је да вредност породичне куће у ... – ... на дан 31.05.2015. године износи 130.892 евра. Вештак економско финансијске струке вршио је обрачун у години у којој су трошкови настали, без валоризације и утврдио да допринос тужиље у стицању заједничке имовине износи 35,83 %, а туженог 64,17 %. Вештачењем актуара који је зараду странака утврдио помоћу висине просечне зараде, утврђено је да је допринос тужиље у стицању 44,43 %, а туженог 55,57 %. Вештаци нису могли да усагласе своје налазе због коришћења различитих методологија приликом обрачуна.

Код тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су становишта да непокретности у ... – ... и у ... представљају заједничку имовину странака сагласно одредби члана 171. Породичног закона, па су прихватајући налаз и мишљење вештака Славка Грубора применом одредбе члана 180. Породичног закона закључили да је тужиљин удео у стицању заједниччке имовине 44,43 %, у ком проценту је усвојио захтев тужиље, као и привремену меру забране располагања и отуђења непокретности – ..., док су одбили захтеве и предлоге за привремену меру до тражених процената уделом на тој имовине.

У погледу ревизијских навода, правилно је становиште нижестепених судова је да је сеоско имање у селу ... посебна имовина туженог, будући да је та имовина стечена новчаним средствима добијеним од посебне имовине туженог – новцем добијеним продајом парцела у ..., коју је тужени добио на поклон од мајке, па не представља заједничку својину тужиље и туженог. Улагање тужиље у куповину засада искоришћених за то имање, радове, куповину намештаја и слично, не може се сматрати као заједничко стицање у смислу члана 171. Породичног закона, јер и након ових инвестиција, купљено газдинство остаје у искључивој својини брачног друга, чијом посебном имовином су предметне непокретности купљене, а то је тужени, због чега су ревизијски наводи неосновани. Такође, правилан је став нижестепених судова да тужиља може да остварује облигационо – правни захтев за накнаду у новцу у сразмери њеног удела у инвестицију.

Одредбом члана 168. став 2. Породичног закона прописано је да имовина коју је супружник стекао током трајања брака деобом заједничке имовине, односно наслеђем, поклоном или другим правним послом, којим се прибављају искључиво права, представља његову посебну имовину.

Одребом члана 171. став 1. истог Закона, прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.

У складу са цитираном законском одредбом и утврђеним чињеничним стањем, правилан је став нижестепених судова да непокретности у селу ... представљају посебну имовину туженог, имајући у виду да је стечена новцем који је добијен продајом његове посебне имовине, те да ни извршеним радовима тужиље не може представљати њихову заједничку имовину, због чега је у том делу тужбени захтев тужиље неоснован.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени наводи који су већ били правилно цењени од стране другостепеног суда и оспорава се оцена изведених доказа због чега се ревизија не може изјавити, према члану 398. став 1. ЗПП, те их овај суд неће детаљно образлагати у складу са одредбом члана 405. став 2. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 405. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Туженом не припада накнада трошкова за састав одговора на ревизију јер они, у смислу члана 150. ЗПП, нису били нужни и неопходни у ревизијском поступку, због чега је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић