Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажном одлуком против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА–адвоката Горана Каличанина је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаног решења суд повредио одредбе члана 261. став 2. тачка 7) и 265. став 2. ЗКП у вези члана 2. и 8. и тарифног броја 2. став 2 у вези тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката. Свој став бранилац образлаже наводима да је неоснован закључак изнет у побијаном решењу да је одбрана морала да тражи трошкове на име заступања на главном претресу до завршетка главног претреса, из разлога што се према одредбама законика о кривичном поступку сви трошкови одбране окривљеног могу захтевати и по правносажном окончању кривичног поступка, посебно имајући у виду да је другостепени суд у целости преиначио првостепену пресуду и својој пресуди одредио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1.бр.184/24 од 28.10.2024. године усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Горана Каличанина, преиначена је пресуда Основног суда у Крушевцу К.бр.250/23 од 15.07.2024. године, на тај начин што је Виши суд у Крушевцу окривљеног АА на основу члана 423. тачка 1. ЗКП, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ и одредио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Основни суд у Крушевцу је потом решењем К.бр.250/23 од 13.01.2025. године одредио да се окривљеном АА има исплатити из буџетских средстава суда, на име трошкова кривичног поступка, износ од 101.250,00 динара, у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења, док је захтев браниоца адв. Горана Каличанина, за накнаду трошкова поступка преко досуђеног износа, одбио као неоснован.

Бранилац адвокат Горан Каличанин је дана 29.01.2025. године благовремено изјавио жалбу против наведеног решења, а о којој је одлучено побијаним решењем Основног суда у Крушевцу Кв.бр.65/25 од 26.02.2025. године.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко сноси трошкове поступка и колико они износе, а ставом 2. истог члана прописано је да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Имајући у виду да бранилац окривљеног АА, адвокат Горан Каличанин захтев за накнаду трошкова на име приступа на главни претрес одржан дана 15.07.2024. године није истакао до закључења главног претреса, као ни приликом давања завршних речи на главном претресу истог дана, нити је захтев истакао у жалби на пресуду од 02.09.2024.године, по оцени овог суда, у конкретном случају, нису били испуњени услови из члана 262. став 2. ЗКП, да се о истом одлучи посебним решењем, а како је то бранилац окривљеног тражио у захтеву за накнаду трошкова дана 10.12.2024. године.

По налажењу Врховног суда, захтев за накнаду трошкова кривичног поступка након окончања главног претреса може се односити само на висину трошкова, о којима је у смислу члана 262.став 1. ЗКП и члана 265.став 1. ЗКП, већ одлучено пресудом, па су стога неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује да је доношењем побијаног правноснажног решења на штету окривљеног учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                              Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                          Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић