Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 173/2025
17.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији су пуномоћници Борис Миљуш, адвокат из ... и Мирко Стојановић, адвокат из ..., против тужене „Електродистрибуција Србије“ ДОО Београд, ради спречавања узнемиравања, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Крагујевцу и Вишег суда у Пожаревцу, у седници одржаној 17.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 924/2023 од 14.10.2024. године, СТВАРНО ЈЕ надлежан Виши суду у Пожаревцу.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 924/2023 од 14.10.2024. године, ставом првим изреке, обваезана је тужена да на пољопривредном земљишту 85,96 ари на к.п. бр. ... КО ..., на мзв. „...“, власништво тужиоца, уклони два дрвена стуба нисконаменске мреже те изврши замену ових стубова са новим носећим стубовима нисконапонске мреже, за које ће закачити проводнике нисконаменске мреже, како би нисконапонска мрежа била доведена у исправно стање. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 184.960,00 динара.

Против напред наведене пресуде, жалбу је изјавила тужена.

Виши суд у Пожаревцу се, након што су му списи достављени ради одлучивања о изјављеној жалби, решењем Гж 65/25 (2023) од 20.01.2025. године, ставом првим изреке, огласио ненадлежним за одлучивање о жалби тужене изјављној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 924/2023 од 14.10.2024. године и списе доставио Апелационом суду у Крагујевцу, као стварно и месно надлежном за одлучивање о жалби тужене.

Апелациони суд у Крагујевцу није прихватио своју стварну надлежност и списе је уз пропратни акт Гж 651/25 од 08.04.2025. године проследио Врховном суду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова, Врховни суд је утврдио да је за одлучивање о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 924/2023 од 14.10.2024. године стварно надлежан Виши суд у Пожаревцу.

Чланом 25. став 3. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова и то на решења донета у грађанскоправном спору; на пресуде у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решења донета у ванпарничном поступку. Чланом 26. став 1. тачка 3. истог закона прописано је да апелациони суд одлучује о жалби на пресуду основног суда у грађанскоправном спору, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Побијаном пресудом обавезана је тужена да са пољопривредног земљишта, власништво тужиоца, уклони два дрвена стуба нисконапонске мреже и изврши замену ових стубова са новим носећим стубовима нисконапонске мреже, за које ће закачити проводнике нисконапонске мреже, како би нисконапонска мрежа била доведена у исправно стање.

У овом случају не ради о спору у вези са стварним правима на непокретности, већ о спору којим се тужбеним захтевом тражи чинидба – уклањање опасности штете у смислу члана 156. Закона о облигационим односима. У таквој ситуацији меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби. Како је тужилац као вредност предмета спора у тужби означио износ од 52.000,00 динара, то је пресудом донетом у овом спору одлучено у спору мале вредности, због чега је на основу члана 25. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова за одлучивање о жалби тужене на првостепену пресуду стварно надлежан Виши суд у Пожаревцу, у складу са чланом 4. став 1. тачка 17. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“, бр. 101/13).

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић