Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу кога није обавестио о седници већа, као ни браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је на основу члана 490. ЗКП, одржао седницу већа, размотрио списе предмета са решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да су нижестепени судови погрешно применили члан 261. став 1. ЗКП, одбијајући захтев браниоца за накнаду трошкова као неоснован, уз образложење да трошкови кривичног поступка представљају издатке учињене поводом поступка од његовог покретања до завршетка, јер се поступак за преиначење правноснажне пресуде из члана 544. и 522 – 566. ЗКП сматра посебном врстом кривичног поступка, а због чега се и издатак окривљеног за ангажовање браниоца ради подношења жалбе против првостепене пресуде сматра нужним издатком, те се не може сматрати да трошкови падају на терет окривљеног.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује на повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП, Врховни суд оценио је неоснованим, из следећих разлога:

Према стању у списима, пресудом Основног суда у Новом Саду Кв бр.651/23 од 11.07.2023. године, преиначене су правноснажне пресуде Основног суда у Новом Саду К бр.1698/18 од 20.05.2019. године и Основног суда у Новом Саду Кв бр.58/22 од 22.02.2022. године у погледу одлуке о казни, на основу члана 556. став 1. тачка 1) ЗКП, те је окривљеном у поступку спајања казни изречена јединствена казна затвора у трајању од четири године. Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 768/23 од 17.04.2024. године усвојена је жалба браниоца окривљеног и преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду Кв 651/23 од 11.07.2023. године, тако што је одбијен предлог јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Новом Саду за преиначење напред наведених правноснажних пресуда.

У предметном поступку окривљени је имао изабраног браниоца, по пуномоћју - адвоката Александри Конџуловић Матић, која је 17.05.2024. године суду поднела трошковник на име састава жалбе поднете против пресуде Основног суда у Новом Саду Кв бр.651/23 од 11.07.2023. године у износу од 135.000,00 динара, те на име састава трошковника у износу од 67.500,00 динара, дакле у укупном износу од 202.500,00 динара.

Нижестепеним решењима, захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова у износу од 202.500,00 динара, одбијен је као неоснован.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је, да када се обустави кривични поступак или се оптужба, одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 266. ЗКП, одређено је да награда и нужни издаци браниоца и пуномоћника оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.

Имајући у виду законске одредбе члана 262. став 1. ЗКП и члана 265. ЗКП, те да у конкретном случају кривични поступак према окривљеном није обустављен, нити је одбијена оптужба, односно окривљени није ослобођен од оптужбе, већ је у поступку за изрицање јединствене казне (спајање казни) одлучивано о захтеву јавног тужиоца, то нема законских услова да нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда.

Како се, дакле, пресуда донета на основу члана 556. став 1. тачка 1) ЗКП, у поступку спајања казни, ни на који начин не може уподобити са мериторним одлукама о кривичноправном захтеву, то нема законских услова да нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда. Ово посебно имајући у виду да се у конкретном случају ради о исплати награде и нужних издатака изабраног браниоца окривљеног, а због чега је у смислу одредбе члана 266. ЗКП, заступано лице дужно да плати награду и нужне издатке браниоца, обзиром да између окривљеног и његовог браниоца постоји уговорни однос на основу ког се једна страна обавезује да пружи захтеване правне услуге, а друга страна да ове услуге плати.

Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да се неосновано поднетим захтевом указује да су нижестепена решења донета уз повреду кривичног закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП.

У преосталом делу захтева, бранилац окривљеног указује на повреду одредаба члана 267. ЗКП, а у уводу истиче и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, па како наведене повреде закона у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представљају дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то се Врховни суд у разматрање истих није ни упуштао.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић