Против правоснажног решење о трошковима поступка садржаног у другостепеној пресуди, тужиља је благовремено изјавила ревизију, применом члана 404. став 1. ЗПП.

Према одредби члана 404. став 1. у вези са чланом 506. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13–УС, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23– др. закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији против дела одлуке о трошковима поступка као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер се решење о трошковима поступка доноси на основу одредаба Закона о парничном поступку, који је процесни закон, док се посебна ревизија може изјавити само због погрешне примене материјалног права и под условима за подношење посебне ревизије из цитиране одредбе закона. По правилима садржаним у процесном закону одлука о трошковима поступка зависи од успеха странке у спору и условљена је претпроцесним и процесним држањем странака, а узимају се у обзир све околности које утичу на оправданост процесних радњи у сврху остваривања судске заштите.

Сходно наведеном, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни потреба за новим тумачењем права, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна у смислу одредби члана 410. став 2. у вези са чланом 28. ЗПП.

Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камата, уговорна казна и остала споредна тражења, и трошкови поступка на узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).

Имајући у виду да се ревизијом побија одлука о трошковима поступка која не представља решење против кога се ревизија може изјавити у смислу члана 420. ЗПП, то ревизија тужиље изјављена против ове врсте одлуке која представља споредно тражење, није дозвољена. Преиначење одлуке о трошковима поступка ревизију не чини дозвољеном ни према одредби члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, јер је преиначена одлука о споредном а не о главном захтеву странке.

На основу члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић