Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17005/2024
09.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Зоран Јанићијевић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Завод за урбанизам Града Новог Пазара“ коју заступа пуномоћник Сенад Лековић, дипл. правник запослен код првотуженог и друготуженог ЈП за уређење грађевинског земљишта Нови Пазар, кога по пуномоћју заступа Ивана Томовић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1009/23 од 19.04.2023. године, у седници одржаној 09.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1009/23 од 19.04.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару П 554/21 од 11.01.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се првотужени ЈП Завод за урбанизам Града Новог Пазара и друготужени ЈП за уређивање грађевинског земљишта Нови Пазар, обавежу да јој на име накнаде нематеријалне штете исплате 180.000,00 динара на име претрпљених и будућих физичких болова, 180.000,00 динара на име претрпљеног страха и 800.000,00 динара на име умањења опште животне активности све са законском затезном каматом од 11.01.2023. године, па до исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да друготуженом ЈП за уређивање грађевинског земљишта „Нови Пазар“, надокнади трошкове поступка у износу од 129.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1009/23 од 19.04.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Новом Пазару П 554/21 од 11.01.2023. године.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 395. ЗПП.

Решењем Р3 1/24 од 06.06.2024. године, Апелациони суд у Крагујевцу није предложио Врховном суду одлучивање о посебној ревизији тужиље – изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1009/23 од 19.04.2023. године, налазећи да према закључку првостепеног и другостепеног суда тротоар не представља тзв. „опасну ствар“, те да у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или да је у конкретном случају потребно ново тумачење права односно није конкретно тужиља навела које правно питање од општег интереса треба да се разматра и због чега и у чему судска пракса није уједначена нити је навела у чему се састоји потреба за новим тумачењем права и којих одредби конкретно.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.125/04, 111/09, у даљем тексту: ЗПП), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...10/23) у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.55/14), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), поступци започети пре ступања на снагу овог закона (01.02.2012. године) спровешће се по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09).Према члану 23. став 3. новела Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), објављених у „Службеном гласнику РС“, бр. 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона (31.05.2014. године)

Тужба у овој правној ствари је поднета 16.12.2009. године, ради утврђења и испуњења уговора, а вредност ревидираног износа је 1.160.000,00 динара. Другостепена пресуда донета је 12.11.2021. године.

Како се ради о поступку у којем вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.