Против решења Вишег суда у Ужицу Гж 452/23 од 09.05.2023. године, ревизију је благовремено изјавила тужиља, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 18/20), у вези са чланом 27. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу (''Службени гласник РС'', бр. 106/15 ... 54/19), оценио да ревизија тужиље није изузетно дозвољена.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одредбом члана 27. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу, прописано је да против правноснажног решења у поступку извршења и обезбеђења ревизија и понављање поступка нису дозвољени.

По оцени Врховног суда, у ситуацији када је ревизија изјављена против решења којим је, током парнице, одлучено о предлогу за одређивање привремене мере, као у конкретном случају, а које решење има правно дејство решење о извршењу и обезбеђењу (с обзиром да је привремена мера – мера обезбеђења потраживања), те цитиране одредбе Закона о парничном поступку и Закона о извршењу и обезбеђењу, као посебном закону којим је искључено право на изјављивање ревизије у поступку извршења и обезбеђења, то ревизија не може бити дозвољена ни применом члана 404. ЗПП, због чега је сагласно ставу 2. наведене законске одредбе, одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против решења против кога се по закону не може поднети.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којом је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана закона прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, а ставом 6.исте одредбе, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

У конкретном случају, ревизија изјављена против решења Вишег суда у Ужицу Гж 452/23 од 09.05.2023. године, којим је преиначено првостепено решење и одбијен предлог за одређивање привремене мере, није дозвољено, јер се тим решењем поступак правноснажно не окончава у смислу члана 420. став 1. ЗПП.

Поред наведеног, против побијаног решења није дозвољена ревизија у смислу члана 403., у вези са чланом 420. ЗПП, јер је искључена Законом о извршењу и обезбеђењу, који као посебан закон, регулише одређивање привремене мере у конкретном случају. Наиме, решење којим се одлучује о предлогу за одређивање привремене мере има правно дејство правноснажног решења о извршењу, а против таквог решења није дозвољена ревизија, како је прописано чланом 27. став 3. истог Закона.

Будући да је у конкретном случају наведеним решењем Вишег суда у Ужицу одлучено о предлогу за одређивање привремене мере која је прописана Законом о извршењу и обезбеђењу, а којим је (као посебним законом) искључено право на изјављивање ревизије, то изјављена ревизија против побијаног решења није дозвољена применом члана 403. ЗПП, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може поднети.

На основу члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић