Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Славко Попивода из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник адвокат Драган Симић из ..., ради сметања државине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 8821/2023 од 25.01.2024. године, у седници одржаној 30.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 8821/2023 од 25.01.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Новом Саду Гж 8821/2023 од 25.01.2024. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Новом Саду П 5067/2023 од 04.10.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље у целости. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужени извршио на штету тужиље чин сметања поседа мирног и несметаног коришћења парцеле описане у овом ставу изреке на тај начи што је исту насуо земљом, песком и туцаником дебљине 1 метар, затрпао ограду, капију и врата са југоисточне стране парцеле која је у власништву тужиље, па му је забрањено овакво и свако друго сметање државине убудуће и наложено му је да одмах уклони грађевински материјал са наведене парцеле и исту врати у стање пре извршеног сметања. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 254.675,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате.

Решењем Вишег суда у Новом Саду Гж 8821/2023 од 25.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђено првостепено решење. Ставом дреугим изреке одбијени су захтеви тужиље и туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на члан 404. Закона парничном поступку.

Тужиља је одговорила на ревизију туженог. Трошкове ревизијског поступка је тражила и определила.

Према члану 404. став 1. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. овог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Побијаним правноснажним решењем одлучено је о тужбеном захтеву ради сметања државине у виду наношења грађевинског материјала на парцелу тужиље од стране туженог, те је оцењено да је тужбени захтев тужиље основан. О овом праву тужиље, нижестепени судови су одлучили применом одговарајућих одредби материјалног права, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 124. став 2. ЗПП прописано је да о тужбеном захтеву суд одлучује пресудом, а у поступку због сметања државине решењем.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања дражвине ревизија није дозвољена.

Имајући у виду цитиране одредба Закона парничном поступку из којих произлази да је ревизија у државинском спору искључена, то је Врховни суд утврдио да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника адвоката за састав одговора на ревизију тужиљи нису били потребни у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку. Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу трећем изреке донео применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић