.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 341/2025
10.09.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парничном поступку тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Живан Јеремић, адвокат из ..., против туженог „ББ“ ДОО ... - у стечају, чији је законски заступник стечајни управник ВВ, чије је раније пословно име гласило Предузеће за производњу, промет и услуге „ГГ“ ДОО ..., ради утврђења престанка права стварне службености, одлучујући о сукобу надлежности између Привредног суда у Крагујевцу и Основног суда у Крагујевцу, у седници одржаној 10.09.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, за сада, је СТВАРНО НАДЛЕЖАН Основни суд у Крагујевцу.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Крагујевцу се решењем П 6366/24 од 14.05.2025. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења доставио је списе предмета Привредном суду у Крагујевцу, сматрајући га стварно и месно надлежним суду. У образложењу је навео да је Привредни суд у Крагујевцу надлежан на основу одредби члана 27. став 1 тачка 4. Закона о уређењу судова и члана 58. Закона о парничном поступку из разлога што је тужени привредно друштво у стечају, због чега је одлучио као у изреци решења.
Привредни суд у Крагујевцу није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 342/2025 од 22.08.2025. године списе предмета доставио Врховном суду ради одлучивања о сукобу надлежности који је изазвао, са наводима да у овој фази поступка не прихвата своју надлежност, сматрајући да Основни суд у Крагујевцу није могао донети одлуку о ненадлежности без претходно донете одлуке о прекиду поступка у смислу одредбе члана 88. Закона о стечају и наступања услова за наставак прекинутог поступка.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), у вези члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету, за сада, стварно надлежан Основни суд у Крагујевцу.
Чланом 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“ бр. 104/2009...95/2018 и 44/2025 – Одлука УС), прописане су процесноправне последице отварања стечајног поступка, па је тако прописано да у се тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника. Одредбама члана 89. и 90. истог закона прописани су услови на наставак прекинутог поступка у зависности од тога да ли стечајни дужник у прекинутом поступку има процесну улогу тужиоца (члан 89) или туженог (члан 90) Одредбама члана 91. Закона о стечају прописано је да ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона, парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка (став 2) и да ако се прекинути парнични поступка водио пред судом опште надлежности, да се тај суд, уколико настави прекинути поступка, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступка над туженим (став 3) и против овог решења није дозвољена жалба (став 5).
Одредбом члана 222. тачка 5. ЗПП прописано је да суд утврђује прекид поступка, између осталог, и када наступе правне последице отварања поступка стечаја.
Одредбом члана 27. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова прописано је, између осталог, да привредни суд у првом степену суди и у споровима поводом стечаја, осим у спору за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који је покренут пре отварања стечаја, а одредбом става 2. овог члана и да привредни суд у првом степену, између осталог, води и поступак стечаја.
Полазећи од цитираних законских одредби, одлуку о прекиду и наставку поступка може донети само суд који је поступак водио у моменту када су се стекли услови за прекид. У конретном случају то је Основни суд у Крагујевцу, који се, за сада не може огласити стварно ненадлежним без да је претходно прекинуо поступак. Тек након што се испуне сви услови из члана 90. Закона о стечају за наставак прекинутог поступка и након што Основни суд у Краљеву, као суд опште надлежности који је водио прекинути поступак, донесе решење о наставку поступку, тај суд ће се решењем огласити стварно и месно ненадлежним и доставиће предмет суду који спроводи стечајни поступка над туженим као стечајним дужником.
Из изнетих разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Мирјана Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
