.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 436/2024
23.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ... код ..., чији је пуномоћник Александра Конџуловић Матић, адвокат из ..., против туженог „Електродистрибуција Србије“, Огранак „Електродистрибуција“ Зајечар, ради чинидбе, одлучујући о сукобу месне надлежности Трећег основног суда у Београду и Основног суда у Параћину, на седници одржаној 23.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари месно је надлежан Трећи основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Параћину се огласио месно ненадлежним за поступање у овом поступку решењем П 847/24 од 25.09.2024. године и предмет уступио Трећем основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.
Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, те је уз допис П 6053/24 од 30.10.2024. године, предмет доставио Врховном суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), у вези са чланом 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), Врховни суд је оценио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Трећи основни суд у Београду.
Према стању у списима, тужиља је 09.08.2024. године поднела тужбу Основном суду у Параћину против туженог „Електродистрибуција Србије“, Огранак „Електродистрибуција“ Зајечар, захтевајући уклањање извора опасности, односно замену оштећеног и дотрајалог носећег стуба нисконапонске мреже на тужиљиној к.п. ... к.о. ... . Тужени је истакао приговор месне ненадлежности указајући да се тужиљина парцела налази на територији Општине Сокобања, а та општина у Зајечарском управном округу у коме постоји огранак туженог, те да је за одлучивање о стављеном тужбеном захтеву надлежан Основни суд у Зајечару. Основни суд у Параћину је нашао да је за суђење у овој правној ствари надлежан како Трећи основни суд, као суд опште месне надлежности према седишту туженог у смислу члана 40. став 2. ЗПП, тако и Основни суд у Зајечару, као суд на чијем се подручју налази огранак туженог у смислу члана 54. ЗПП, јер се тужиљина парцела на којој би требало да буде спроведена захтевана чинидба (за случај усвајања тужбеног захтева) налази у к.о. ... која је на дистрибутивном подручју Огранка Електродистрибуције Зајечар. Имајући у виду да у конкретном случају постоји изборна надлежност два месно надлежна суда и да се у остављеном року тужиља није изјаснила у смислу члана 20. став 2. ЗПП, Основни суд у Параћину је предмет уступио суду опште месне надлежности – Трећем основном суду у Београду. Трећи основни суд у Београду није прихватио надлежност налазећи да је Основни суд у Параћину требало да се креће у оквирима навода туженог из истакнутог приговора месне ненадлежности, због чега је предмет доставио Врховном суду ради решавања насталог сукоба надлежности.
Врховни суд налази да је за суђење у оваквој ситуацији надлежан Трећи основни суд у Београду.
Према одредбама ЗПП за суђење у споровима против правних лица, опште је месно надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре (члан 40. став 2); док је за суђење у споровима против правног лица које има огранак изван свог седишта, ако спор произлази из правног односа тог огранка, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на чијем се подручју налази тај огранак (члан 54); при чему ће суд, у случају изборне надлежности, да затражи од тужиоца да се изјасни у року од три дана пре него што уступи предмет надлежном суду, а у случају да се тужилац не изјасни у одређеном року, суд ће да уступи предмет суду опште месне надлежности (члан 20. став 2).
Предмет спора у конкретном случају јесте чинидба - уклањање извора опасности од штете (заменом оштећеног и дотрајалог носећег стуба нисконапонске мреже на тужиљиној парцели) која се захтева од туженог правног лица које има своје огранке изван свог седишта. Такав спор се решава у складу са одредбама члана 156. Закона о облигационим односима и чл. 216. до 219. Закона о енергетици, за њега није прописана искључива месна надлежност неког суда, већ напротив постоји изборна месна надлежност. У таквој врсти спора месно је надлежан или суд опште месне надлежности на чијем се подручју налази седиште туженог правног лица на основу члана 40. став 2. ЗПП или суд на чијем се подручју налази огранак туженог правног лица (који је регистрован на адреси Зајечар, Трг ослобођења 37), јер би се извршење радње наложене пресудом (уколико би био усвојен тужбени захтев) спроводило на тужиљиној парцели у к.о. ..., која је на територији Општине Сокобања сагласно члану 16. тачка 128. Закона о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 127/07, 18/16, 47/18,9/29-др.закон), а за коју је, између осталог, образован Зајечарски управни округ у смислу члана 12. тачка 15. Уредбе о управним окрузима („Службени гласник РС“, број 15 од 27.02.2006. године).
У случају као што је у овом предмету, у коме постоји изборна месна надлежност јер је предмет спора чинидба захтевана на територији на којој се налази огранак туженог правног лица (надлежан да изврши чинидбу) и у коме је тужилац у тужби означио и адресу седишта туженог и адресу његовог огранка, али тужбу није поднео једном од два месно надлежна суда, нити се по приговору месне ненадлежности истакнутом од стране туженог и налогу суда коме је тужба поднета изјаснио о надлежности у смислу члана 20. став 2. ЗПП, правилно је поступио Основни суд у Параћину када се огласио месно ненадлежним за поступање и предмет уступио Трећем основном суду у Београду.
Имајући у виду изложене околности и цитиране одредбе означених прописа, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 22. став 1. ЗПП и 32. став 2. Закона о уређењу судова.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
