
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9914/2024
29.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Владо Павићевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, коју заступа Државно правобранилаштво, са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2083/22 од 01.02.2024. године, у седници одржаној 29.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2083/22 од 01.02.2024. године.
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2083/22 од 01.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П 7297/19 од 09.02.2022. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиоцима на име накнаде штете због незаконито одузетог путничког возила марке „Cadilac Escalade“, солидарно исплати 4.585.354,00 динара, са законском зетзном каматом од 15.10.2021. године до исплате и обавезани тужиоци да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка солидарно исплате 279.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужена је поднела одговор на ревизију.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1.и 3.).
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари је поднета 30.03.2017. године, а вредност предмета спора је 4.585.354,00 динара. На дан подношења тужбе 1 евро је, према средњем курсу Народне банке Србије, износио 123,9844 динара, па вредност предмета спора представља динарску противвредност 36.983,31 евра.
Имајући у виду да вредност побијеног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена, па је применом члана 413. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.
Туженој не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
