Тужени је доставио одговор на ревизију тужиље захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ревизијом тужиље не указује се на неку другу битну повреду прописану одредбом члана 407. став 1. тачке 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос код туженог на неодређено време на основу уговора о раду од 01.04.2016. године на радном месту ''... радник''. Тужени је 15.08.2022. године донео Правилник о организацији и систематизацији послова којим није систематизовано радно место ''... радник''. Правилник је објављен на огласној табли послодавца 15.08.2022. године и ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања. Побијаним решењем Р 233/2022 од 24.08.2022. године тужиљи је отказан уговор о раду од 01.04.2016. године и престао јој је радни однос због престанка потребе за обављањем послова на којима је радила, услед технолошких, економских и организационих промена и смањеног обима посла, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду. У образложењу побијаног решења наведено је да је послодавац услед тешке економске ситуације у којој се фирма нашла и смањеног обима посла донео нови Правилник о организацији и систематизацији послова 15.08.2022. године, којим је укинуто радно место ''... радник'' и да, полазећи од потребе процеса рада, послодавац није у могућности да запосленој обезбеди неку од мера за запошљавање и премештај на друге послове. Пре отказа уговора о раду тужиљи је исплаћена отпремнина.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље одбили, применом одредбе члана 179. став 5. тачка 1., 158. и 159. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05 ... 95/18). По оцени нижестепених судова побијано решење је законито, имајући у виду да је радно место на које је тужиља била распоређена укинуто доношењем Правилника о организацији и систематизацији послова 15.08.2022. године, којим оно није систематизовано, па тужиља нема право на враћање на рад код туженог, на основу одредбе члана 191. став 1. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...95/18), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то: ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла, или дође до смањења обима посла. На основу одредбе члана 158. и 159. истог Закона, прописана је обавеза послодавца да запосленом за чијим је радом престала потреба исплати отпремнину.

У конкретном случају, тужени је, доношењем новог Правилника о организацији и систематизацији послова 15.08.2022. године, укинуо радно место ''... радник'', на које је тужиља била распоређена, јер је услед технолошких, економских и организационих промена дошло до смањеног обима посла код туженог који тужиљи није био у могућности да обезбеди неку од мера за запошљавање и премештај на друге послове, па јој је пре отказа уговора о раду исплатио отпремнину. У поступку оцене законитости одлуке послодавца о престанку радног односа запосленима суд цени да ли је послодавац спровео законом прописани поступак и при том поштовао сва права за заштиту запосленог коме престаје радни однос по том основу. Побијано решење о отказу уговора о раду тужиљи донето је у законито спроведеном поступку утврђивања вишка запослених, након што је тужени донео нови Правилник који није предвидео постојање радног места на које је тужиља била распоређена, при чему тужени није имао упражњено радно место на које је могао да распореди тужиљу, нити је она, у току поступка, указала на постојање таквог радног места. Суд се не упушта у целисходност донетог Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог и разлоге због којих је неко радно место код послодавца укинуто, јер то није у његовој надлежности, нити је у надлежности суда да цени оправданост одлуке о укидању тужиљиног радног места. Због тога тужиља неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Наводи ревизије тужиље којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање су без утицаја на одлучивање, имајући у виду да ревизија не може да се изјави због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у смислу одредбе члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, осим у случају из члана 403. став 2. тог Закона, што овде није случај.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на ревизију и за судске таксе, туженом нису били потребни, у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић