Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да окривљеном припада накнада у смислу члана 10. став 3. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, јер је захтев поднет дана 22.08.2025. године, а решење о одбачају кривичне пријаве на тражење браниоца истом је достављен 15.08.2025. године, у време важења Тарифе која је ступила на снагу дана 05.07.2025. године. Бранилац истиче да се право на трошкове поступка и њихова висина имају признати према важећој Тарифи, а то је Тарифа од 05.07.2025. године, јер су све радње браниоца биле прописане Тарифом у време њиховог предузимања, само је дошло до промене њене висине а самом Тарифом је прописано да се висина одређује у време подношења захтева за трошкове.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко сноси трошкове поступка и колико они износе, а ставом 2. истог члана прописано је да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника ( члан 103. став 3. ), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ 43/2023, 56/2025) је прописано да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о трошковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

Имајући у виду да је решењем ОЈТ у Куршумлији КТ бр.328/24 од 18.06.2025. године, којим је на основу члана 284. став 1. тачка 3) ЗКП одбачена кривична пријава оштећене, поднета против окривљеног због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, јер не постоје основи сумње да је извршио кривично дело, у погледу трошкова поступка то решење има исто правно дејство као решење о обустави поступка и суштински је доношењем наведеног решења одлучено ко сноси трошкове поступка сходно члану 265. став 1. ЗКП, док је о висини тих трошкова одлучено правноснажним решењем ОЈТ у Куршумлији КТ бр.328/24 од 18.06.2025. године. Наиме, одлука о одбачају кривичне пријаве, односно одлука о трошковима поступка донета је пре измена Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката објављених у „Службеном гласнику РС“ 56/2025 од 27.06.2025. године, које су ступиле на снагу дана 05.07.2025. године, па Врховни суд налази да је правилан закључак изнет у побијаним решењима да окривљеном на име ангажовања браниоца, адвоката Биљане Дунић, за обављене процесне радње припадају трошкови кривичног поступка по Адвокатској тарифи која је важила у време доношења одлуке о трошковима, а то је Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката објављена у „Службеном гласнику РС“ 43/2023 од 26.05.2023. године, а не по њеним накнадним изменама, како то бранилац неосновано наводи у захтеву.

Поред наведеног, која ће се Тарифа применити у конкретном случају зависи од времена када је донета одлука којом је одлучено ко сноси трошкове кривичног поступка, а не када је бранилац окривљеног поднео захтев за накнаду трошкова или када је примио одлуку којом је одлучено о висни трошкова поступка, а како то бранилац истиче у поднетом захтеву.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Биљане Дуњић, то је Врховни суд, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић