Пресудом Вишег суда у Пироту Кж1 бр.2/25 од 11.03.2025. године делимично је усвојена жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Тодора Крстића у делу одлуке о трошковима кривичног поступка и у овом делу је пресуда Основног суда у Пироту 1К бр. 34/24 од 15.11.2024. године укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована и пресуда Основног суда у Пироту 1К.бр.. 34/24 од 15.11.2024. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац , адвокат Тодор Крстић, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) Законика о кривичном поступку и члана 439. став 1. тачка 2) и 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном или другостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, као и да у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП извршење правноснажне пресуде одложи.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док у преосталом делу захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП јер је изреком осуђујуће пресуде учињено прекорачење оптужбе. Ова повреда је по наводима браниоца учињена тако што иако је у оптужном акту стајало да је окривљени „био свестан забрањености и противправности тог дела и хтео његово извршење“, у изреци побијане пресуде стоји да је окривљени „у стању урачунљивости са умишљајем...свестан да на такав начин може проузроковати тешке телесне повреде код оштећеног....при чему је био свестан противправности и забрањености свог дела“, те је првостепени суд у изреци првостепене пресуде изоставио из оптужбе „и хтео његово извршење“, на који начин је по наводима браниоца учињено прекорачење оптужбе.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни суд оцењује као неосноване, а како су исти истицани и у жалби на првостепену пресуду и као такви већ били предмет оцене другостепеног суда о чему је другостепени суд на страни 2. пасус 8 и страни 3. пасус 1. образложења пресуде дао довољне и јасне разлоге, то изнете разлоге овај суд прихвата и на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Бранилац даље у поднетом захтеву заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена и повреда кривичног закона из члана 439. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, које представљају законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, међутим овако нумерисане повреде бранилац у поднетом захтеву не образлаже.

Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а то подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји с обзиром да Врховни суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно огледа повреда закона на коју се захтевом указује, па је сходно томе Врховни суд оценио да захтев за заштиту законитости у овим деловима нема прописан садржај.

Из напред изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 491. и члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа – судија

Марија Рибарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мирољуб Томић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић