Што се тиче кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ које је стављено на терет окривљенима ГГ, ДД и ЂЂ, веће је нашло да је Виши суд у Београду - посебно одељење за организовани криминал надлежан да поступа и у односу на наведене окривљене и наведена кривична дела с обзиром да између свих окривљених наведених у тачки један диспозитива оптужнице постоји стварна веза и исти докази, као и за дела описана под тачком 3. и 4. диспозитива оптужнице, с обзиром да између истих постоји стварна веза и исти докази, односно да постоји персонална, временска и просторна повезаност и да су радње кривичних дела у вези са радњама извршења која су стављена на терет тачком један диспозитива оптужнице.

Судија Вишег суда у Београду-посебно одељење за организовани криминал је поднела Врховном суду предлог за решавање сукоба надлежности К-По1 бр.21/25 од 14.10.2025.године, са образложењем да у чињеничном опису оптужног акта, који је прецизиран од стране јавног тужиоца за организовани криминал, није описано да су окривљени ББ, окривљени АА и окривљени ВВ инкриминисаним радњама продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. КЗ у вези са чланом 33. и 61. КЗ, прибавили противправну имовинску корист која прелази 200.000.000 динара, већ да је радњама извршења ових окривљених и окривљених ГГ, ДД и ЂЂ, због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ у вези са чланом 33. и 61. КЗ, омогућено да од ЈП „ЕПС“ извођачи радова у потпуности наплате наведене радове и делимично изведене радове, као и материјал и опрему без прописаних доказница о квалитету и увећане сатнице ангажовања радних машина, и да при томе ЈП „ЕПС“-у буде нанета штета у износу у износу од 319.361.800,60 динара, а истовремено прибављена противправна имовинска корист за „Italiana Constructioni“ S.Р.А огранак из Београда у износу од 35.990.139,29 динара, „Bauuwesen“ доо у износу од 101.126.555,35 динара, окривљеном АА у износу од 126.068.686,00 динара и окривљеном ББ у износу од 92.853.739,00 динара.

На овај начин, по ставу Вишег суда у Београду-посебно одељење за организовани криминал, према опису радњи извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. КЗ у вези са чланом 33. и 61. КЗ, као и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези са чланом 33. и 61. КЗ, које се окривљенима стављају на терет, а којим чињеничним описом је суд везан, окривљени нису прибавили имовинску корист која прелази 200.000.000 динара, те се у конкретном случају не ради о кривичном делу из члана 2. тачка 4) у вези члана 3. тачка 3) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције у којем вредност имовинске користи прелази 200.000.000 динара, а не ради се ни о кругу лица која врше јавну функцију, из члана 3. тачка 2) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

У предлогу је још наведено да је суд имао у виду у односу на описе кривичних дела из првог става оптужнице, односно да се не ради се о кривичним делима из члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, то и у вези кривичних дела прање новца, која се стављају на терет окривљенима, у ставу два оптужнице и то окривљеном ББ и окривљеном АА извршење у саизвршилаштву продуженог кривичног дела прање новца из члана 245. став 3. у вези става 1. и 2. КЗ у вези са чланом 33. и 61. КЗ а окривљеном ЕЕ, окривљеном ИИ, окривљеном ЖЖ и окривљеном ЗЗ извршење по једног кривичног дела прање новца из члана 245. став 2. у вези става 1. КЗ, суд је нашао да имовина која је била предмет прања новца, а имајући у виду опис предметних дела у оптужници, не представља имовину која потиче из кривичних дела из тач. 1) до 4) члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, па се не ради о кривичним делима за која поступа Посебно одељење за организовани криминал, Вишег суда у Београду.

У предлогу је наведено и да су ставом три и четири оптужнице окривљенима стављена на терет кривична дела на која се Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције не примењује, то овим предлогом није посебно обухваћено даље разматрање надлежности Вишег суда у Београду Посебног одељења за организовани криминал.

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва је у поднеску Ктр.бр. 1068/25 од 29.10.2025. године изнео мишљење да је за поступање у конкретној ствари надлежан Виши суд у Београду-посебно одељење за организовани криминал.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета, са образложеним предлогом судије Вишег суда у Београду-посебно одељење за организовани криминал за решавање сукоба надлежности, па је нашао:

Неосновано је становиште судије изнето у предлогу за решавање сукоба надлежности Вишег суда у Београду-посебно одељење за организовани криминал К- По1 бр.21/25 од 14.10.2025.године да је за поступање у предметној кривичној ствари надлежан Виши суд у Београду-одељење за сузбијање корупције.

Одредбом члана 61. став 5. КЗ је прописано да ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца.

Одредбом члана 2. тачка 4) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано је, између осталог, да се овај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела против привреде (члан 223, 223а, 224, 224а, 227, 228, 228а, 229, 230, 231, 232, 232а, 233, члана 235 став 4, чл. 236 и 245 Кривичног законика).

Одредбом члана 3. тачка 3) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано је, између осталог, да су кривична дела за која поступају државни органи надлежни за сузбијање организованог криминала и тероризма кривична дела из члана 2. тачка 4) овог закона ако вредност имовинске користи прелази 200.000.000,00 динара, а тачком 5) истог члана и за кривично дело прање новца из члана 245. КЗ уколико имовина која је предмет прања новца потиче из кривичних дела тачка 1) до 4) овог члана.

Одредбом члана 4. тачка 3) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано је да је за поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежно Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал.

Одредбом члана 7. став 1) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције прописано је да је за поступање у предметима кривичних дела из члана 3. овог закона надлежан Виши суд у Београду као првостепени за територију Републике Србије.

Имајући у виду да је одредбом члана 61. став 5. КЗ прописано да ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца, па самим тим у конкретном случају имајући у виду да укупна прибављена имовинска корист кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези са чланом 33. и 61. КЗ превазилази износ од 200.000.000,00 динара, није од утицаја то што је оптужним актом окривљенима стављено на терет да је њиховим поступањем прибављена појединачна корист која је мања од наведеног износа, па у конкретном случају има места примени одредбе чланова 2. став 1. тачка 4), 3. став 1. тачка 3) и 7. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, односно да се примени наведени закон и да се у конкретном случају заснује надлежност Вишег суда у Београду-посебно одељење за организовани криминал.

Такође, како из оптужног акта произилази да имовина која је предмет кривичног дела прање новца из члана 245. КЗ потиче из радњи кривичних дела из тачке 1) до 4), односно из кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. КЗ, сходно одредби члана 3. став 1. тачка 5) закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, представља кривично дело за које је надлежан Виши суд у Београду-посебно одељење за организовани криминал. Што се тиче кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ које је стављено на терет окривљенима ГГ, ДД и ЂЂ, описаног под тачком 1. диспозитива оптужнице, кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а став 3. у вези става 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, које је стављено на терет окривљеном АА и кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а став 3. у вези става 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 35. КЗ, стављеног на терет окривљенима ББ, ЕЕ и ИИ, описаних под тачком 3. диспозитива оптужнице и кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 3. у вези става 1. КЗ, стављеног на терет окривљеном АА и кривичног дела пореска утаја из члана 225. став 3. у вези става 1. КЗ, стављеног на терет окривљенима ББ и ЖЖ, описаних под тачком 4. диспозитива оптужнице, Врховни суд налази је Виши суд у Београду - посебно одељење за организовани криминал надлежан да поступа и у односу на наведене окривљене и наведена кривична дела с обзиром да између свих наведених окривљених, постоји временска и просторна повезаност и да су радње кривичних дела у вези са радњама извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, описаног под тачком 1. диспозитива оптужнице.

Са изнетих разлога, а на основу члана 9. став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције и члана 32. став 2. Закона о уређењу судова, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић