Наведена одредба Закона о парничном поступку, којом је уређен правни институт посебне ревизије као изузетног правног средства, сходно се примењује у ванпарничном поступку на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном постпуку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...18/20 и 10/23 – др. закон), у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП, Врховни суд налази да не постоје разлози за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Побијаним другостепеним решењем, применом материјалног права из одредби Закона о експропријацији и Закона о планирању и изградњи, цитираних у образложењу нижестепених решења, одређена је накнада за експроприсано земљиште у складу са стварним статусом тог земљишта као грађевинског земљишта, као и накнада за биљне културе са експроприсане парцеле. Овог због тога што су ступањем на снагу Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Ауто пута Е –761, деоница Појате – Прељине („Сл. гласник РС“, бр.98/2013), што значи пре експропријације, која је извршена решењем од 30.03.2022. године, предметно земљиште, које се у катастру водило и користило као пољопривредно, постало грађевинско земљиште на основу члана 82. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр.72/09...83/18), без обзира што та промена намене и статуса земљишта пропустом надлежних органа управе није предведена у катастру.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је побијана правноснажна одлука у складу са праксом Врховног суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда о којима је одлучивано истоветним захтевима предлагача, са истим или чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП и члана 30. ЗВП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. ЗВП прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по ЗПП може изјавити ревизија у имовинско правним споровима ако овим и другим законом није другачије одређено.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Предлог у овој правној ствари поднет је 08.03.2022. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажног решења је 267.527,60 динара што по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе износи 2.274,33 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијеног дела правноснажног решења не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан покретања поступка, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изложеног, применом одредбе члана 413. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић