Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...10/23) и утврдио да ревизија туженог није основана.

Према члану 441. ЗПП, предвиђено је да је ревизија увек дозвољена у случају заснивања, престанка и утврђивања трајања радног односа.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је пак учињена нека друга битна повреда поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог од 19.04.2023. године на пословима сарадника у продаји 2013. године, а затим од 2018. године на радном месту интерног ревизора – ревизора продаје. Имала је службени аутомобил и картицу за гориво. Начин обављања и задаци радног места утврђени су и актом туженог по „опису послова радног места“ од 13.11.2017. године и Правилника о организацији и систематизацији послова туженог из јануара 2015. године. Дана 27.03.2023. године тужиљи је достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду јер је неоправдано одсуствовала са рада одређени период због злоупотребе положаја, прекорачења овлашћења, неодговорног коришћења средстава рада, несавесног извршавања радне обавезе и учињене радне дисциплине све у периоду од 01.11.2022. године до 05.01.2023. године, а које повреде су све детаљније описане у упозорењу уз констатацију да су описаним радњама учињене повреде обавеза из члана 103, члана 179. став 2. тачка 8. Закона о раду.

О предузетим радњама тужиља је обавештавала надређеног ББ – који је био у Немачкој и на све предузете радње именовани није имао примедби. Тужиља је доставила изјашњење на достављено упозорење и оспорила наводе тврдећи да није учинила ниједну повреду радне обавезе која јој се ставља на терет. Међутим, тужени није прихватио разлоге тужиље наведене у одговору на упозорење и донео је 19.04.2023. године решење о отказу уговора о раду. Садржина образложења решења о отказу уговора о раду је идентична садржини упозорења.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је полазећи од одредбе из члана 191. став 1. Закона о раду, закључио да на основу изведених доказа тужиља није учинила ниједну повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, који јој се стављају на терет, те да је решење туженог донето без правног основа па је исто као незаконито поништено и обавезао туженог да врати тужиљу на рад са пуним радним временом.

Другостепени суд је у целости прихватио правну аргументацију првостепеног суда у погледу незаконито донетог решења о отказу о раду од 19.04.2023. године, да за предузете радње тужиља је имала одобрење свог непосредног претпостављеног руководиоца ББ оценио је да је првостепени суд правилно закључио да тужиља није повредила ниједну одредбу Правилника и Уговора о раду.

По оцени Врховног суда, у овој правној ствари на правилно утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право. Чланом 179. Закона о раду прописани су услови под којима послодавац може да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање. Тужиљи се ставља на терет да је извршила повреду радне обавезе из члана 179. став 2. тачка 8. Закона о радним односима.

На основу изведених доказа и оценом истих од стране нижестепених судова, утврђено је да тужиља није учинила ниједну повреду радних обавеза а које јој се стављају на терет. Сходно члану 231. ЗПП, тужена није доказала тврдње у смислу навода о повредама тужиље везано за радну дужност која јој је стављена на терет па су нижестепени судови правилно закључили да је тужбени захтев тужиље везано за поништај одлуке о престанку радног односа основан. Наводима из ревизије не доводи се у питање правилност побијане одлуке. Из садржине ревизијских навода произлази и да се указује на неправилно утврђено чињенично стање. Међутим, према члану 407. став 2. ЗПП, ревизија не може да се изјави због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања осим у случају из члана 403. став 2. овог закона, што у овом случају не стоји.

Имајући у виду напред изнето на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Тужиљи нису признати трошкови стручног састава одговора на ревизију из разлога што одговор на ревизију по закону није обавезан.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић