Према утврђеним чињеница, парничне странке су 05.02.2016. године закључиле уговор о раду, којим је тужилац засновао радни однос на неодређено време на радном месту копилот на обуци, са пробним радом у трајању од шест месеци. Том приликом тужилац је туженом као адресу пребивалишта пријавио Београд, ... број .. . Решењем од 31.05.2016. године тужени је тужиоцу отказао уговор о раду, пошто на пробном раду није показао одговарајуће радне и стручне способности. Тужилац се у то време није јављао на телефонске позиве туженог, решење није могло да му се уручи на адресу пребивалишта, па након што се препоручена пошиљка вратила са напоменом „непознат на адреси“, уз службену белешку решење је истакнуто на огласну таблу туженог 02.06.2016. године, а потом скинуто са огласне табле 13.06.2016. године – у присуству два сведока. Тужени је попунио радну књижицу тужиоца и одјавио га са обавезног социјалног осигурања. Тужилац је у току лета 2017, 2018. и 2019. године био запослен код бившег послодавца „Монтенегро Аирлинес“, није имао никакав контакт са туженим и никаква примања код туженог није остваривао.

С обзиром на овако утврђене чињенице нижестепени судови, на основу одредби члана 294. став 1. тачка 2. ЗПП и члана 195. Закона о раду, налазе да је тужба поднета суду 05.08.2020. године неблаговремена, пошто је у време подношења тужбе истекао рок од 60 дана од дана када је тужиоцу уручено решење о отказу уговора о раду.

По становишту Врховног суда правилно је побијано решење засновано на одредби члана 294. став 1. тачка 2. ЗПП, којом је прописано да суд по претходном испитивању тужбе доноси решење којим се тужба одбацује, уколико је посебним прописима предвиђен рок за подношење тужбе, а тужба поднета неблаговремено.

Према члану 185. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 75/14) важећем у време доношења спорног решења, уговор о раду отказује се решењем у писаном облику и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку (став 1.); решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог (став 2.); ако послодавац запосленом није могао да достави решење у смислу става 2. овог члана, дужан је да о томе сачини писмену белешку (став 3.); у случају из става 3. овог члана решење се објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним (став 4.); запосленом престаје радни однос даном достављања решења, осим ако овим законом или решењем није одређен други рок (став 5.). Према члану 195. тог закона против решења којим је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права запослени може да покрене спор пред надлежним судом (став 1.); рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

У конкретном случају суд је пре доношења решења саслушао тужиоца и разјаснио да је тужилац туженом пријавио своју адресу пребивалишта која је унета у уговор о раду, да је тужилац био запослен код другог послодавца у току 2017. – 2019. године, па када је уговор о раду између странака закључен 05.02.2016. године са пробним радом у трајању од шест месеци, тужилац био одјављен са социјалног осигурања, решење о отказу уговора о раду од 31.05.2016. године тужиоцу достављено 11.06.2016. године - истеком осам дана од дана истицања на огласну таблу туженог, од тог дана текао је рок од 60 дана у коме је тужилац могао остварити судску заштиту.

Неосновано тужилац у ревизији наводи и да је побијано решење незаконито и из разлога што је постављеним евентуалним захтевом тражио утврђење ништавости побијаног решења, пошто је без обзира на употребљену формулацију захтева усмереног на побијање законитости решења о отказу уговора о раду тужилац судску заштиту могао да оствари само у случају да је тужбу поднео благовремено.

Из наведених разлога, одлука у изреци донета је на основу одредби чланова 414. став 1. и 420. став 6. ЗПП.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић