Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је основан.

Према налажењу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву истиче да је правноснажна пресуда Основног суда у Нишу К 252/2024 од 27.03.2025. године донета супротно одредби члана 70. став 2. КЗ, којом је прописано да суд може најкасније у року од једне године од дана када је протекло време проверавања одредити да се утврђена казна у условној осуди изврши, уколико окривљени не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. КЗ.

Из списа предмета произилази да је пресуда Основног суда у Нишу К 217/2021 од 25.01.2022. године, којом је окривљени АА оглашен кривим због два кривична дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ, за која су му претходно утврђене казне затвора у трајању од по три месеца, а потом изречена условна осуда тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од пет месеци са роком проверавања од једне године, постала правноснажна дана 09.05.2022. године, када је потврђена пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 161/2022.

Одредбом члана 70. став 2. КЗ прописано је да ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. тог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана када је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

Одредбом члана 65. став 2. КЗ прописано је да суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.

Полазећи од цитираних законских одредби, те чињенице да је пресуда Пресуда Основног суда у Нишу К 217/2021 од 25.01.2022. године постала правноснажна 09.05.2022. године, а рок проверавања истекао дана 09.05.2023. године, Врховни суд налази да Основни суд у Нишу није могао да након годину дана од протека рока проверавања, односно након 09.05.2024. године, опозове условну осуду окривљеном АА.

Имајући у виду да је побијана пресуда Основни суд у Нишу К 252/2024 којом је усвојен захтев за опозив условне осуде Основног јавног тужилаштва у Нишу Кт 2312/2018 од 15.04.2024. године, донета дана 27.03.2025. године, дакле након протока рока за опозив условне осуде прописаног одредбом члана 70. став 2. КЗ, то је наведеном пресудом повређен закон на штету окривљеног АА, а како то се основано истиче захтевом за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва.

Сходно наведеном, Врховни суд је због учињене повреде закона из члана 70. став 2. КЗ, усвојио захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, укинуо правноснажну пресуду Основног суда у Нишу К 252/2024 од 27.03.2025. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање о захтеву за опозив условне осуде окривљеном АА, која му је изречена пресудом тог суда К 217/2021 од 25.01.2022. године.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић