Апелациони суд у Београду одлучујући о жалби тужених преиначио је наведену пресуду Вишег суда у Београду П3 284/22 од 17.11.2022. године у усвајајућем делу о тужбеном захтеву, тако што је, ставом првим изреке, одбио као неоснован тужбени захтев да се обавежу тужени „Alo media system“ д.о.о, ББ и ГГ да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права на претпоставку невиности, части и угледа, солидарно исплате износе од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 17.11.2022. године до исплате; ставом другим изреке, одбио тужбени захтев да се обавежу тужени ББ и ГГ да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права на приватност солидарно исплате износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 17.11.2022. године до исплате; ставом трећим изреке, одбио тужбени захтев да се обавеже тужени ДД, главни и одговорни уредник дневних новина „Ало“ да увод и изреку пресуде објави у наредном броју дневних новина „Ало“; ставом четвртим изреке, преиначио одлуку о трошковима поступка, тако што је обавезан тужилац да туженима „Alo media system“ доо, ББ, ВВ, ГГ и ДД накнади трошкове поступка у износу од 202.500,00 динара. Ставом петим изреке, обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 29.800,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 - други закон) и утврдио да је ревизија делимично основана, а делимично неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, дана ...2018. године на интернет издању дневних новина „Ало“ објављен је текст под насловом: „Ударао је по лицу! У овом стану је АА претукао ЂЂ!“ и поднасловом: „АА претукао је ЂЂ у јутарњим часовима у стану на ...!“, у којем се наводи да је певачица након сукоба отишла у Ургентни центар где су јој констатоване повреде на лицу и како „Ало!“ сазнаје ЂЂ и АА су се посвађали када је певачица у његовом телефону нашла разне љубавне поруке, после чега је он физички насрнуо на њу и нанео јој повреде, да је АА ЂЂ претукао у елитном стану на ..., који је у њеном власништву, а у оквиру текста објављена је фотографија тужиоца и његове супруге ЂЂ, јавности познате певачице. Истог дана објављен је и текст са насловом „Дала изјаву у полицији! АА ударао ЂЂ,по лицу, ево зашто је дошло до сукоба!“ и поднасловом „ЂЂ констатоване су повреде на лицу у Ургентном центру!“, а у тексту наведен садржај као и претходно, уз то да је поп певачица пријавила супруга полицији, да јој је у Ургентном центру констатована повреда ока, лекару се пожалила да ју је муж ударио, а лекар је случај пријавио дежурном полицајцу, да полиција покушава да ступи у контакт са ЂЂ, а такође су тражили њеног супруга на адреси становања, где нису успели да га пронађу, а да даљом истрагом након што буду дали изјаву и достави се степен повреде, одлучиће се о даљем поступку. У оквиру текста објављена је фотографија тужиоца и његове супруге ЂЂ. У коментарима у оквиру текста између осталог је наведено да је АА тукао ЂЂ пред њиховом двомесечном ћерком.

У штампаном издању дневних новина „Ало“ дана ..2018. године објављен је текст под насловом: „Моја жена је кафанска певаљка!“, а у тексту се наводи да физичко насиље које је поп звезда ЂЂ доживела од свог супруга АА, крајња је последица психичког малтретирања, које она већ дуже време преживљава у браку, како сазнаје „Ало“, да иако је за јавност изгледало да она живи у бајци, сада се откривају детаљи који говоре управо супротно, АА је, како тврди добро обавештени извор за „Ало“, већ дуже време понижавао ЂЂ, а највише у друштву најближих пријатеља. У оквиру текста објављена је фотографија тужиоца и његове супруге ЂЂ. Објављено је и мишљење координатора Сигурне куће Весне Стојановић: насилници увек тврде да су невини.

Догађај о ком се говори у спорним текстовима имао је судски епилог. Пресудом Првог основног суда у Београду Км бр. 55/2018 од 25.04.2019. године, АА је оглашен кривим што је дана ...2018. године око 4,30 часова у Београду у стану у ком је живео са оштећеном ЂЂ и заједничким дететом извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, а на начин што је, након што је дошао из града у стан под дејством алкохола заспао у дневној соби, и након што га је супруга пробудила и тражила да јој објасни зашто се са свог мобилног телефона дописује са три различите женске особе и размењује поруке љубавног садржаја, које је видела, најпре вређао а затим јој задао више удараца у пределу главе затвореном шаком, од којих удараца је оштећена пала на под, након чега ју је ухватио и повукао за косу, а услед којих радњи је оштећена задобила повреде у виду нагњечена у теменом делу и потиљачном пределу поглавине и огуљотину у пределу полеђине носа, што се квалификује као лака телесна повреда. Због извршења овог кривичног дела АА је изречена условна осуда.

Првостепени суд утврђује да је тужени ББ био одговорни уредник дневних новина „Ало!“ у време објављивања спорних текстова, тужени ВВ одговорни уредник интернет издања, да је тужена ГГ аутор спорних текстова, а тужени ДД је садашњи одговорни уредник ових дневних новина.

На основу утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је делимично усвојио тужбени захтев, закључујући да је тужиоцу повређено право на приватност, објављивањем фотографије без његове сагласности и повређено право на претпоставку невиности. Према датим разлозима, тужиоцу је повређено право на приватност објављивањем његовог лика и непроверених информација из приватног живота, иако није постојао интерес јавности да буде упозната са тужиочевим ликом, већ је морала бити прибављена његова сагласност, што није учињено. У спорним текстовима поред тачних информација, објављене су и непроверене, односно нетачне информације. Изнете су информације о чињеницама које су тек касније утврђене у кривичном поступку, чиме је извршена квалификација предузетих радњи тужиоца у смислу означавања тужиоца као учиниоца кривичног дела пре окончања кривичног поступка.

Другостепени суд није прихватио становиште првостепеног суда о постојању основа тужбеног захтева, оценивши да су тужени у конкретном случају извештавали јавност о случају насиља у породици, односно о акту насиља над женом, као веома присутном и распрострањеном социјалном проблему, да је у том смислу садржина спорних текстова била усмерена на акт насилничког понашања, чиме је јавност била обавештена о самом догађају на основу информација којима су аутори могли располагати у кратком временском периоду, да се не ради о пуком изношењу информација из личног и породичног живота тужиоца, већ да је циљ информисања јавности у овом случају превенција и заштита од свих облика насиља над женама. Оцењено је да су запослени у редакцији туженог поступали са дужном новинарском пажњом у смислу члана 9. Закона о јавном информисању и медијима, јер су објављене информације дошле из поузданих извора и окружења тужиоца и његове тадашње супруге, те се с правом могло веровати у њихову истинитост, а што је у крајњем и потврђено правноснажном пресудом у окончаном кривичном поступку против тужиоца. Поједини наводи у тексту, као што је навод да је тужилац оштећену ударао и претукао пред њиховом двомесечном бебом, у склопу осталих информација које су тачне, нису подобне да посебно повреде част и углед тужиоца, као ни наводи да је оштећена пребијена или да је претрпела више физичких повреда, имајући у виду да је оштећена поднела кривичну пријаву и да је тежиште ових информација - насиље у породици. Овај вид медијског претеривања у информисању не може довести до повреде права личности тужиоца. Такође, не повређује се претпоставка невиности само из разлога што у тренутку објављивања спорних текстова против тужиоца још није била поднета кривична пријава и покренут кривични поступак, што је у међувремену учињено. Тужилац није у јавности оглашен кривим и представљен као извршилац кривичног дела насиља у породици, већ је описано шта је урадио оштећеној супрузи и шта је она поводом тога учинила, односно да је тражила медицинску помоћ, заштиту полиције којој је дала изјаву и у даљем покренула поступак пред надлежним органима. Овакво извештавање представља изношење чињеница у вези са предметним догађајем, а не квалификацију кривичног дела и означавање тужиоца његовим извршиоцем. Околност да је у оквиру текстова објављено више личних фотографија тужиоца, не представља повреду права на приватност тужиоца, који је као супруг популарне поп певачице јавности познат, објавама фотографија са јавних догађаја на којима су се заједно појављивали, а поновљено објављивање фотографија и његовог пуног имена и презимена је овога пута служило информисању јавности о таквом случају насиља у породици који изазива пажњу јавности, зато што је у питању позната особа као жртва насиља и због бруталности начина на који је извршено физичко насиље над супругом и мајком двомесечног детета, наношењем телесних повреда. Објављивање фотографија не представља повреду права личности тужиоца на лик јер је објављивање извршено у складу са одредбом члана 82. Закона о јавном информисању и медијима.

Према оцени другостепеног суда, садржина изнетог у спорним текстовима је од већег значаја као информација од значаја за јавност, него што је то заштита права личности тужиоца у конкретном случају, јер претеже слобода информисања из члана 10. Европске конвенције у односу на право на приватност. Неоснованим је оцењен и захтев за објављивањем пресуде, јер у конкретном случају није дошло до повреде права тужиоца.

По становишту Врховног суда, погрешно је другостепени суд применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете због повреде претпоставке невиности, части и угледа и налагање обавезе главном и одговорном уреднику да објави пресуду у наредном броју дневних новина. У преосталом делу, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Законом о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – који се примењује на спорни однос), прописано је да се путем медија објављују информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона; свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештења су дужна да то право поштују (члан 5.); ради омогућавања грађанима да формирају сопствено мишљење о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и медијских садржаја (члан 6. став 1.); уредник и новинар дужни су да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност; уредник и новинар дужни су да преузете информације, идеје и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, а ако се информација преузима из другог медија – да наведу и назив тог медија (члан 9.); у циљу заштите људског достојанства, као и независности, угледа и непристрасности суда или другог надлежног органа, нико се у медију не сме означити учиниоцем кажњивог дела, односно огласити кривим, или одговорним пре правноснажности одлуке суда (члан 73.); достојанство личности (част, углед, односно пијетет лица) на које се односи информација правно је заштићено (члан 79. став 1.); информација из приватног живота, односно лични запис, запис лика и запис гласа не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик, односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице (члан 80. став 1.); информација из приватног живота, односно лични запис може се изузетно објавити и без пристанка лица из члана 80. овог закона ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом претеже у односу на интерес да се спречи објављивање (члан 82. став 1.); сматра се да интерес јавности из става 1. овог члана претеже у односу на интерес да се спречи објављивање информације из приватног живота, односно личног записа лица, нарочито, између осталог, ако је лице својим јавним изјавама, односно понашањем у приватном, породичном и професионалном животу привукло пажњу јавности и на тај начин дало повода за објављивање информације, односно записа (члан 82. став 2. тачка 2.).

У конкретном случају, разјашњено је да су спорним текстовима уз које су објављене фотографије, пренете информације о насиљу у породици познате певачице, као јавне личности. Садржином објављених текстова јавност је информисана о чињеници да је јавна личност пријавила насиље полицији, као и да је затражила медицинску помоћ. Тврдње изнете у насловима објављених текстова, без обзира што не садрже изричит исказ да је тужилац извршио кривично дело, не остављају сумњу о постојању кривице за извршено насиље над супругом, пре него што је она доказана и утврђена правноснажном пресудом кривичног суда. Супротно становишту другостепеног суда, број и садржина објављених информација воде формирању става јавности о кривици у време када против тужиоца није био покренут било који судски поступак. Из наведених разлога, чињеница да је тужилац касније правноснажно осуђен не негира повреду претпоставке невиности, која је у конкретном случају учињена. Претпоставка невиности, која је законом заштићена подразумева поступање надлежних државних органа без предубеђења о кривици лица коме се кажњиво дело ставља на терет, а терет доказивања је на оном ко тврдњу износи. Из наведених разлога, другостепени суд погрешно закључује да у конкретном случају није извршена повреда из члана 73. Закона о јавном информисању и медијима, па је тужиоцу пружена заштита везана за ово право тако што је другостепена пресуда преиначена и првостепена пресуда у одговарајућем делу потврђена.

Међутим, неосновано се ревизијом указује да је у конкретном случају другостепени суд погрешно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев за накнаду штете због повреде права на приватност. Објављена информација односи се на суживот тужиоца са познатом поп певачицом, а заједничка фотографија је објављена уз информацију везану за понашање тужиоца у породичном животу, које је привукло пажњу јавности и тужилац дао повода за објављивање информације. С обзиром да је јавност информисана о насиљу у породици, интерес јавности да се упозна са информацијом о овој друштвено непожељној појави и јачању свести о њеној штетности претеже над интересом тужиоца да се спречи објављивање информације и личног записа, како је то учињено спорним текстовима.

Имајући у виду делимични успех тужиоца у поступку, на основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 2 .и 154. ЗПП, Врховни суд је оценио да у коначном свака странка треба да сноси сопствене трошкове којима се изложила вођењем спора и изјављивањем правних лекова.

Из наведених разлога, на основу одредби чланова 416. став 1. и 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић