Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), па је утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Ревиденти у ревизији указују на битну повреду из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. истог Закона, међутим, та битна повреда није разлог за изјављивање ревизије у смислу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су законски наследници пок. ИИ, који је преминуо 18.01.2015. године у ..., док су тужени његови завештајни наследници. ИИ је 12.10.2013. године сачинио завештање пред сведоцима (алографско) којим је располагао целокупном својом имовином у корист тужених. Завештање је проглашено у оставинском поступку на рочишту одржаном 27.05.2015. године. Вештачењем од стране судског вештака графоскопије утврђено је да је потпис на завештању аутентичан потпис завештаоца. Завештајни сведоци су у својим исказима навели да је завешталац пред њима прочитао завештање и потписао га, а потом су се на завештању потписали и завештајни сведоци.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужилаца, како за утврђење ништавости, тако и за поништај предметног завештања, одбили, применом одредби чланова 79, 85, 155, 156, 157, 164. и 168. Закона о наслеђивању (''Службени гласник РС'', бр. 46/95), налазећи да предметно завештање није фалсификовано, јер га је потписао завешталац, и да је сачињено у облику прописаним Законом о наслеђивању, те да се ради о писменом завештању пред сведоцима прописаном одредбом члана 85. Закона о наслеђивању.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 79. Закона о наслеђивању прописано је да завештање може сачинити лице које је навршило 15 година живота и способно је за расуђивање. Завештаочева воља за сачињавање завештања мора бити озбиљна, стварна и слободна, на основу одредбе члана 81. истог Закона. Писмено завештање пред сведоцима прописано је одредбом члана 85. Закона о наслеђивању тако што завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмено својеручно потписати. Сведоци се истовремено потписују на самом завештању, а пожељно је да се назначи њихово својство сведока. Одредбом члана 157. Закона о наслеђивању прописано је да је фалсификовано завештање ништаво. На основу одредбе члана 164. истог Закона, завештање је рушљиво ако га је сачинио онај који није имао завештајну способност, ако је у време завештања било мана завештаочеве воље и ако при сачињавању завештања нису поштовани облик и услови одређени законом, с тим да се право на истицање рушљивости гаси истеком законом одређеног рока.

У конкретном случају, предметно завештање није ништаво, јер га је својеручно потписао завешталац, што значи да није фалсификовано. Такође није ни рушљиво, јер је при његовом сачињавању поштован облик и услови одређени законом, тако што је завешталац, пред сведоцима, завештање прочитао и потписао га, а потом су се, на завештању потписали и завештајни сведоци.

Ревиденти ревизијом побијају оцену доказа и указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Међутим, одредбом члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. тог Закона, што овде није случај, док је оцена доказа у надлежности суда, који одлучује, по свом уверењу, на основу савезне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка који ће чињенице да узме као доказане (члан 8. Закона о парничном поступку).

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку.

Имајући у виду да ревиденти неосновано указују на погрешну примену материјалног права, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић