Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцена навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Крушевцу К.бр. 129/23 од 14.09.2023. године (која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1. бр. 181/24 од 25.03.2024. године), окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ. Истом пресудом, одлучено је да трошкови кривичног поступка који се односе на окривљеног АА падају на терет буџетских средстава.

Након тога, бранилац окривљеног – адвокат Ненад Јовановић, поднео је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у укупном износу од 1.341.000,00 динара, у којем су опредељени трошкови који се односе на награду и нужне издатке браниоца, везано за поступање у предмету Основног суда у Крушевцу К.бр. 129/23 и у поступку по жалби.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка, Основни суд у Крушевцу је правилно поступио када је побијаним решењем захтев браниоца одбио као неоснован, са образложењем да у конкретном случају бранилац није истакао, нити тражио трошкове поступка, а другостепеним решењем је жалба браниоца окривљеног правилно одбијена као неоснована, уз образложење да на главном претресу одржаном дана 14.09.2023. године бранилац у завршној речи није тражио трошкове поступка.

Чланом 262. став 1. ЗКП предвиђено је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко сноси трошкове кривичног поступка и колико они износе, а ставом 2. истог члана предвиђена је ситуација ако недостају подаци о висини трошкова, када ће посебно решење о висини трошкова донети председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве. Из наведеног јасно произилази да се о обавези накнаде трошкова кривичног поступка мора одлучити пресудом којом се решава о кривици, а што даље значи да суд током трајања кривичног поступка, све до његовог правноснажног окончања мора знати ко и које трошкове потражује да би одлучио о њиховој основаности, а о висини истих трошкова евентуално може одлучивати и по правноснажном окончању кривичног поступка.

То даље значи да иако ни једном одредбом ЗКП није изричито наведено, а како је изражено и у ставу Врховног суда заузетом на седници Кривичног одељења од 30.05.2025. године, окривљени и бранилац захтев за накнаду трошкова треба да истакну до завршетка главног претреса, а захтев за накнаду трошкова који настану пред судом правног лека у правном леку или до завршетка јавне седнице или претреса, уколико су одржани.

Дакле, како у конкретном случају бранилац окривљеног није истакао захтев за накнаду трошкова до завршетка главног претреса односно није га истакао у завршној речи, а ни у жалбеном поступку то самим тим након овог процесног момента исти више није могао бити истакнут, с обзиром да суд после правноснажног окончања поступка не може одлучивати о обавези накнаде трошкова, сагласно одредби члана 262. ЗКП, па су супротни наводи браниоца окривљеног којима се истиче повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП од стране овога суда оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                       Председник већа-судија

Снежана Меденицца, с.р.                                                                                                                Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић