Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 5692/23 од 13.06.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужене и тужиоца и првостепена пресуда потврђена у у делу става првог изреке којим је обавезана тужена да тужиоцу исплати: на име путних трошкова на релацији Бела Црква-... 586.335,95 динара са законском затезном каматом од 01.06.2020. године до исплате, на име исплаћене школарине 210.000.00 динара са законском затезном каматом од 23.08.2017. године до исплате и на име исплаћеног допунског рада специјалисте 1.587.774,16 динара са законском затезном каматом од 31.08.2017. године до исплате, те у делу којим је као неоснован одбијен захтев за исплату законске затезне камате на износ од 1.587.774.16 динара за период од 31.07.2017. године до 22.08.2017. године, као и у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке, тако што је тужена обавезана да на износ од 210.000.00 динара тужиоцу исплати законску затезну камату од 31.05.2012.године до 22.08.2017. године, а тужбени захтев одбијен у делу за исплату законске затезне камате на износ од 1.587.774.16 динара и за период од 23.08.2017.гоодине до 30.08.2017.године. Ставом трећим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде, тако што је тужена обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 449.190,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове другостепеног поступка од 18.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена- противтужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду штете у виду исплаћених путних трошкова одласка на специјализацију, исплаћене школарине и допунског рада специјалисте, применом одредби члана 262. Закона о облигационим односима, којима су регулисане последице раскида уговора због неиспуњења, у чињеничној ситуацији да је тужилац своје обавезе из уговора о специјализацији од 30.04.2009. године испунио, а да тужена ни у накнадно остављеним роковима није положила специјалистички испит, односно није испунила своју обавезу из уговора о специјализацији, због чега је у обавези да тужиоцу накнади штету. Нижестепени судова су оценили да потраживање у парници покренутој 23.08.2017. године није застарело, применом одредбе члана 376. ЗОО, јер је тужилац завршетком септембарског испитног рока 2015. године имао сазнања да тужена није пријавила полагање специјалистичког испита и испунила своју обавезу. Побијаним делом пресуде одлучено је и о противтужбеном захтеву за утврђење ништавости одредби члана 7 уговора о специјализацији, који се односи на враћање примљеног за време специјализације и накнаду штете у случају повреде уговором преузете обавезе тужене, па је на основу члана 103. ЗОО изведен закључак да оне нису ништаве.

Према становишту Врховног суда, побијана одлука је донета применом релевантних одредби чланова 262. и 376. ЗОО на утврђено чињенично стање, које се по члану 407. став 2. ЗПП у поступку по ревизији не може оспоравати. Наводима ревизије се не указује на спорна права питања од општег интереса и на правна питања у интересу равноправности грађана, већ се указује на чињенична и правна питања конкретног спора и понављају наводи истицани у жалби против првостепене одлуке, због чега нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. Поред тога, није било основа за разматрање поднете ревизије у циљу уједначавања судске праксе, пошто правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, а тужена није приложила правноснажне пресуде као доказ различитог поступања судова у битно истврсним ситуацијама.

Наводи ревизије се делимично односе на битне повреде одредаба парничног поступка, због чега се посебна ревизија не може изјавити. Институт изузетне дозвољености ревизије предвиђен је искључиво за питања из домена примене материјалног права, и то под условима који су законом изричито прописани.

Имајући у виду наведено, одлучено је као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари ради накнаде штете поднета је 23.08.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела по тужби износи 2.384.110,11 динара. Противтужба за утврђење ништавости одредбе уговора поднета је 26.09.2019. године, а вредност предмета спора по противтужби је 10.000,00 динара.

С обзиром да у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела по тужби и по противтужби не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена и на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић