Против правноснажног решења донетог у другом степену, наследни учесник ББ је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучи применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ број 25/82 ... „Службени гласник Републике Србије“ број ... 14/22) прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, само уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.

Имајући у виду да је правноснажно решење засновано на правилној примени материјалног права и да истим није одступљено од устаљене праксе да се као заоставштина утврде права оставиоца по уговору о купопродаји непокретности, када непокретност није уписана у јавну евиденцију о непокретностима, удели супружника као купаца нису опредељени, нити су уписани са правом својине.

С обзиром да у конкретном случају не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, као ни за новим тумачењем права, а нема ни правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана које би требало размотрити, по оцени Врховног суда нису испуњени законом прописани услови из цитиране одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према цитираној одредби члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку ревизија је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правниим споровима.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

За оцену права на ревизију против правноснажног решења суда у оставинском поступку, меродавна је вредност коју је странка означила у предлогу као вредност заоставштине. Уколико вредност заоставштине није утврђена, меродавна је вредност на коју је одређена награда јавог бележника у смислу члана 4. Јавнобележничке тарифе јавног бележника као повереника суда у поступку расправљања заоставштине („Службени гласник Републике Србије“ број 12/2016), којим је у ставу 2. прописано да је основица за обрачун награде вредност заоставштине.

Овај оставински поступак инициран је предлогом у коме није означена вредност заоставштине. Оглашени наследници су обавезани од стране јавног бележника да уплате укупан износ од 25.200,00 динара са ПДВ на име награде јавног бележника, што имајући у виду број наследних учесника у поступку ( којих је било пет), према члану 8. наведене Тарифе одговара вредности заоставштине до 2.500.000,00 динара, те је испод динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта 13.09.2018. године.

Из наведених разлога, на основу одредаба члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке овог решења.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић