Против правноснажне пресуде донете у другом степену друготужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20 и 10/23-други закон), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се на указује на друге битне повреде због којих се она може изјавити, применом члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и првотужени су били у браку од 1987. до 2013. када је брак правноснажно разведен. Током 1992. године су се из Хрватске преселили у Србију и 1995. године купили стан. Тужиљини родитељи и брат су такође хтели да купе у Србији непокретност и да се баве пољопривредом, те су у ту сврху купљене некретнине у ... и то уписане у лн бр. .. КО Футог парцела бр. .., воћњак ...земље, површине 60 а 78 м2 и лн бр. .. КО Футог, парцела бр. .., њива ... земљиште површине 33 а 60 м2 које непокретности су купљене 2001. године на тај начин што су тужиљини родитељи и брат дали прво износ од 35.000,00 тадашњих марака, затим износ од 16.500,00 марака што је констатовано признаницама, док су тужиља и првотужени дали износ од 5.000 марака. Након куповине започета је изградња објекта на овим парцелама која је трајала од 2001. до 2011. године у коју изградњу су сви заједно уложили између 200.000,00 и 300.000,00 марака. Тужиља је била запослена у школи, а уз то радила је и у фирмама свог мужа, те је месечно остваривала зараду од око 600 – 700 тадашњих марака, а њег супруг – првотужени 800 марака. Мајсторе који су радили на изградњи објекта на предметним парцелама плаћала је из заједничке касе. Као власник напред наведених непокретности је у тадашњим земљишним књигама био уписан овде првотужени. Дана 04.05.2004. године закључен је уговор о купопродаји између првотуженог, као продавца и ПИК „Бечеј пивара“, као купца оверен под бројем Ов 1994/04, чији су предмет напред наведене некретнине као и пословни објекти изграђени на парцели бр. .. КО Футог, за међусобно договорену купопродајну цену од 14.646.600,00 динара, с тим да је дана 05.12.2008. године сачињен руком писани уговор о купопродаји предметних парцела између првотуженог, као продавца и ГГ, као купца за купопродајну цену од 4.000.000,00 динара, који није потписан.

Дана 03.09.2011. године пред Основним судом у Новом Саду под бројем овере 8669/2011 закључен је уговор о купопродаји између првотуженог, као продавца и друготуженог, као купца с тим да је у члану 1. наведено да је продавац у целости власник непокретности објекта изграђених на парцели бр. .. укупне површине 33а 60 м2 као и да је сувласник у 9998/12156 дела парцеле бр. .. воћњак ... земље површине 60 а 78 м2 уписаних у лн бр. .. КО Футог. Тим уговором продавац је купцу продао право власништва у целости на парацели бр. .. на свим објектима и непокретностима које се на истој налазе, све уписано у лн бр. .. КО Футог за међусобно договорену цену од 4.000.000,00 динара као и 4999/12156 делова непокретности бр. .. уписане у лн бр. .. КО Футог за међусобно договорену цену од 2.000.000,00 динара. Купцу је наведеним уговором предат посед и дата му је клаузула интабуланди. Анексом истог уговора од 20.12.2011. године измењен је основни уговор утолико што је купцу продавац продао 9998/12156 делова парцеле бр. .. уписане у лн бр. .. КО Футог. Предметни уговор о купопродаји је закључен без сазнања и сагласности тужиље, која је 2011. године сазнала за постојање истог.

Правноснажном пресудом Привредног суда у Новом Саду П 4653/10 од 13.5.2013. године утврђено је да је тамо тужиља, са овде првотужени (тамо тужени) власник у једнаким деловима и то њиве ... земља површине 33 а 60 м2 на кат.парцели бр. .. и воћњака ... земља површине 60 а 78 м2 који се налази на парцели .., а што су тамо тужени а овде првотужени и АД ПИК „Бечеј пивара“ у стечају обавезани да признају и трпе да се тужиља на наведеним непокретностима упише као носилац права својине у ½ дела. У лн бр. .. КО Футог од 09.11.2016. године констатовано је да је друготужени ВВ, искључиви власник парцеле бр. .. КО Футог и свих објеката саграђених на њој док је у лн бр. .. КО Футог од 09.11.2016. године констатовано да је исти власник парцеле бр. .. КО Футог у 9998/12156 дела.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиље као основан, с позивом на одредбе члана 171. став 1, 174. став 1. и 3. и члана 180. став 2. Породичног закона у вези са чланом 103. ЗОО, а разлоге за такву одлуку, прихвата и овај суд. Наиме, одредбом члана 171. став 1. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину, док је према члану 174. став 1. и 3. тог закона, заједничком имовином супружници управљају и располажу заједнички и споразумно, а супружник не може располагати својим уделом у заједничкој имовини, нити га може оптеретити правним послом међу живима , док према члану 180. став 1. истог закона, постоји претпоставка да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки.

Супротно ревизијским наводима друготуженог, а како то правилно закључују нижестепени судови, првотужени је за време трајања брака са тужиљом, без њеног знања и изричите сагласности, дана 03.09.2011. године са друготуженим закључио уговор о купопродаји напред наведених парцела са изграђеним објектима, након чега се друготужени укњижио као власник истих, те како је у поступку несумњиво утврђено да наведене некретнине представљају заједничку имовину тужиље и њеног бившег супруга овде првотуженог, која је стечена радом за време трајања брака, то је спорни уговор о купопродаји, као и анекс истог апсолутно ништави у смислу одредбе члана 103. ЗОО. Такође, ревидент ни не спори да је имао сазнање да је првотужени у време закључења уговора био у браку – што указује на његову несавесност, а с друге стране имајући у виду законску претпоставку да је упис у јавне књиге извршен на име оба супружника и када је извршен на име само једног од њих, те у конкретном случају тужиља није била у обавези да у јавне књиге евидентира забележбу о заједничкој својини која би била видљива трећим лицима.

Без утицаја је истицање у ревизији, а које наводе друготужени је истицао и у жалби, да је пресуда Вишег суда у Новом Саду П 152/2017 непостојећа јер иста није јавно објављена. Пресуда није нејасна и неразумљива те садржи разлоге и може се испитати, а чињеница да иста није јавно објављена представља релативно битну повреду из члана 352. ЗПП која није од утицаја на законитост и правилност побијане одлуке.

Наводи ревизије друготуженог који се непосредно и посредно односе на спроведени доказни поступак и оцену доказа, те упућују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање нису посебно разматрани, будући да у смислу члана 407. став 2. ЗПП не представљају дозвољен ревизијски разлог. Истовремено не доводе у сумњу правилност пресуђења и примену материјалног права из напред цитираних законских одредби.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић