Тужени је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), Врховни суд је оценио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавањем судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које је другостепени суд дао за своју одлуку. О праву тужиоца, возача санитетског возила код туженог, на плату која се према спорној одредби Анекса уговора о раду од 08.02.2021. године обрачунава са коефицијентом од 8,98, одлучено је позивом на Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“ бр. 44/2001 ... 48/21). Није прихваћено становиште тужиоца, који нема завршену средњу школу здравствене струке у смислу члана 166. Закона о здравственој заштити, да плата треба да му се обрачунава по коефицијенту од 13,57, пошто у санитетском превозу учествује само као део тима који спроводи поступак санитетског транспорта. Образложење побијане пресуде за одлуку о одбијању тужбеног захтева, у складу је са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права. Поред тога, ревизијa тужиоца је изјављена и због битне повреде одредаба парничног поступка, али то не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 24.03.2021. године. Предмет тужбеног захтева је утврђење ништавости одредбе члана 2 Анекс уговора о међусобним правима, обавезама и одговорности (о раду) од 08.02.2021. године.

Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа, па ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим о допуштености овог правног лека, а према вредности спора.

Наиме, иако тужилац тражи заштиту права из радног односа, не ради се о парници из радних спорова у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа. Имајући у виду наведено, Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца недозвољена, применом члана 441. ЗПП.

Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни суд је имао у виду да је другостепени суд, одлучујући о жалби туженог, преиначио првостепену пресуду. Међутим, ревизија није дозвољена по члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер се ова одредба може применити само у случају када се примењује општи режим допуштености овог правног лека према вредности спора, односно у случају када је реч о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не у споровима у којима је посебном одредбом Закона о парничном поступку одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спора није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио је као у ставу другом изреке.

Захтев туженог за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију је одбијен, с обзиром да ови трошкови нису били нужни за вођење парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, па је на основу члана 165. став 1. ЗПП, одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић