
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1629/2024
25.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Гордане Комненић, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Љубица Силић, адвокат из ..., против туженог Дома здравља Сремска Митровица, са седиштем у Сремској Митровици, чији је пуномоћник Борислав Пупавац, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2735/23 од 28.02.2024. године, у седници одржаној 25.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2735/23 од 28.02.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2735/23 од 28.02.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сремској Митровици П1 12/22 од 10.03.2023. године, исправљеном решењем истог суда П1 12/22 од 18.12.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду број .. од 17.12.2021. године који је тужени, Дом здравља Сремска Митровица, закључио са тужиљом, AA из ... . Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени да тужиљи омогући у року од 8 дана од дана правноснажности пресуде обављање послова које је обављала до закључивања Анекса из става првог изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка. Ставом четвртим изреке, тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 70.500,00 динара са затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате, док је захтев за наплату затезне камате на досуђене трошкове поступка од дана правноснажности пресуде па до дана извршности пресуде, одбијен.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2735/23 од 28.02.2024. године, жалба тужиље је делимично усвојена, па је првостепена пресуда са решењем о исправци од 18.12.2023. године укинута у одбијајућем делу захтева да се обавеже тужени да тужиљи омогући обављање послова које је обављала до закључења Анекса од 17.12.2021. године (став други изреке) и у том делу тужба одбачена. У преосталом делу, жалба тужиље је одбијена и првостепена пресуда у преосталом одбијајућем делу тужбеног захтева и усвајајућем делу одлуке о накнади трошкова потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је поништај анекса уговора о раду којим је тужиља распоређена на друго радно место и промењени елементи за обрачун плате. Одлуке нижестепених судова, којима је одбијен тужбени захтев тужиље донете су применом одговарајућих одредаба материјалног права и у складу су с правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда и Врховног касационог суда у којима је одлучивано у предметима са сличним чињеничним и правним основом као у овој правној ствари, то јесте у ситуацији када је закључењу анекса уговора о раду претходило постојање промењених околности које оправдавају измену уговорених услова рада (у конкретном случају доношење новог Правилника о систематизацији послова којим је укинута организациона јединица, а тиме и радно место на коме је запослена била распоређена пре доношења спорног анекса). Код изложеног, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, односно нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, због чега је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП предвиђено је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о занивању, постојању и престанку радног односа.
У конкретном случају не ради се ни о једној категорији спора предвиђеног цитираним прописом, тј. не ради се о парници о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У тужби тужиља је означила вредност спора као непроцењиво. У таквим случајевима сходно члану 28. Закона о судским таксама узима се да се ради о вредности спора чија је вредност 15.000,00 динара.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (тужба је поднета 08.02.2022. године). Следи да ревизија тужиље није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
