Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на неодређено време од 01.06.2010. године, на радном месту „руководилац Одељења ...“. На рочишту одржаном 26.03.2018. године пред Вишим судом у Београду, у парници тужиље против туженог ради заштите од злостављања на раду, наложено је туженом да прибави најновији извод из АПР-а са подацима о законском заступнику туженог. Тужиља је исто дана овластила адвоката Марију Халас-Радуловић да у њено име поднесе захтев АПР-у за брисање уписа личности в.д. директора туженог у регистар, по ком налогу је адвокат поступила, захтев потписала и потврдила својим печатом. Као подносилац захтева је означена тужиља, руководилац Одељења ... код туженог. Решењем АПР-а од 28.03.2018. године одбачена је регистрациона пријава промене законског заступника туженог, јер је поднета од неовлашћеног лица. Побијаним решењем од 23.08.2018. године тужиљи је отказан уговор о раду из разлога наведених у упозорењу о отказу уговора о раду од 08.06.2018. године, због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, јер је тужиља без овлашћења законског заступника туженог овластила адвокатску канцеларију „Радуловић“ да поднесе АПР-у захтев за брисање уписа података о законском заступнику туженог, чиме је прекорачила овлашћења из уговора о раду, због чега не може да настави рад код послодавца.

На овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је применио материјално право из одредби члана 179. став 2. тачка 2. и члана 179. став 3. тачка 8. и члана 191. Закона о раду, члана 21. став 1. тачка 4. и члана 22. тачка 3. Уговора о раду од 01.06.2010. године, члана 46. и члана 52. ст. 1. и 2. Закона о јавним предузећима и члана 14. ст. 2. и 3. Статута туженог од 30.05.2017. године и тужбени захтев оценио неоснованим. Према датим разлозима, тужиља је скривљено учинила повреду радне обавезе и непоштовање радне дисциплине, јер је самоиницијативно, без одлуке и посебног овлашћења директора и законског заступника туженог, као руководилац Одељења ... код туженог, у име и за рачун туженог поднела захтев АПР-у за промену података о законском заступнику туженог, на који начин је прекорачила границе уговорених овлашћења, тим пре што јој у поступку ради заштите од злостављања на раду није дат налог да прибави извод из АПР-а са подацима о законском заступнику туженог и да је као дипломирани правник са положеним правосудним испитом знала/морала знати да јој је за подношење таквог захтева требало посебно писано овлашћење законског заступника туженог, које у конкретном случају није имала.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев након оцене да је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница на којима је засновао пресуду.

По оцени Врховног суда, правилан је закључак другостепеног суда да се у радњама тужиље нису стекла обележја повреде радне обавезе и непоштовања радне дициплине који су јој побијаним решењем стављени на терет, због чега није образован отказни разлог из члана 179. став 2. тач. 2. и члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду.

Наиме, да би отказ уговора о раду био законит због повреде радне обавезе потребно је да постоји противправна радња запосленог и његова кривица за ту радњу у степену намере или крајње непажње, а због непоштовања радне дисциплине да запослени несавесно и неодговорно обавља послове на којима ради, услед чега не може да настави рад код послодавца.

У конкретном случају, тужиља је својеручно потписаним пуномоћјем овластила адвоката Марију Халас-Радуловић да поднесе Агенцији за привредне регистре захтев за брисање уписа личности в.д. директора туженог у регистру.

Одредбом члана 49. став 4. Закона о општем управном поступку прописано је да радње које пуномоћник предузме у границама пуномоћја имају правна дејства као да их је предузела странка.

У смислу цитиране законске одредбе, а супротно наводима ревизије, радња коју је пуномоћник тужиље предузео пред АПР-ом је управо предузета у име и за рачун тужиље као физичког лица и има дејство као да ју је предузела тужиља лично, као физичко потпуно пословно способно лице - странка у управном поступку, јер пуномоћје за предузимање те радње садржи само својеручан потпис тужиље као властодавца, а не и назначење да га тужиља издаје адвокату за предузимање радње у име и за рачун туженог, као овлашћени представник одређен општим актом туженог - правног лица, у смислу одредбе члана 47. став 2. Закона о општем управном поступку.

Следом наведеног, правилно је другостепени суд закључио да је тужиља у смислу члана 89. став 1. Закона о облигационим односима пуномоћјем овластила адвоката да у њено лично име, као физичког лица, поднесе захтев АПР-у, па супротно наводима ревизије, није било места примени одредби чл. 84-88. ЗОО које се односе на заступање правног лица. То што је у захтеву поднетом АПР-у, поред имена и презимена тужиље, као подносиоца захтева, пуномоћник тужиље навео и тужиљино радно место код туженог, не значи да је тужиља пуномоћје адвокату издала и захтев АПР-у поднела у име и за рачун туженог без дате саласности и овлашћења директора и законског заступника туженог, у ком случају би прекорачила овлашћења из уговора о раду и својом кривицом учинила повреду радне обавезе као законом прописан отказни разлог.

Ни осталим наводима ревизије се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде. Одлука другостепеног суда заснована је на чињеничном стању утврђеном током првостепеног поступка из кога је другостепени суд извео другачији чињенично правни закључак и правилном применом одредаба материјалног права донео другачију одлуку од првостепеног суда, за коју су дати довљни и јасни разлози, које у свему као правилне прихвата и овај суд, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић