
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 277/2025
29.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Миљуш, председника већа, Јасмине Стаменковић, Владиславе Милићевић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Ђурица, чланова већа, у парници по тужби тужиље АА, предузетнице, ... „ББ“ ..., чији је пуномоћник Никола Живуловић, адвокат у ..., против тужених: 1. Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу и дистрибуцију енергије и флуида и пружања услуга „ЕНЕРГЕТИКА“ Крагујевац, чији је пуномоћник Душан Гарашанин, адвокат у ..., и 2. ГРАД КРАГУЈЕВАЦ, кога заступа Градско јавно правобранилаштво града Крагујевца, ради стицања без основа и накнаде штете, вредност предмета спора 105.015,91 динара, одлучујући о ревизији друготуженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 1399/24 од 06.02.2025. године, у седници већа одржаној дана 29.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији друготуженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 1399/24 од 06.02.2025. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија друготуженог, изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 1399/24 од 06.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Крагујевцу 2 П 198/23 од 23.11.2023. године, у ставу 1. изреке, обавезани су првотужени и друготужени да на име накнаде штете настале по основу незаконитог увећања цене варијабилног дела топлотне енергије у пословном простору у улици ... бр. .../..., солидарно исплате тужиоцу износе ближе наведене у овом ставу изреке са припадајућом законском затезном каматом од доспелости до исплате. У ставу 2. изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу првотужени и друготужени да солидарно исплате законску затезну камату на потраживање на име накнаде штете настале по основу незаконитог увећања цене варијабилног дела топлотне енергије у пословном простору у ул. ... бр. .../..., као неоснован. Ставом 3. изреке обавезани су првотужени и друготужени да на име накнаде штете настале по основу незаконитог увећања цене фиксног дела топлотне енергије у пословном простору у ул. ... бр. .../..., солидарно исплате тужиоцу износе ближе наведене у овом ставу изреке са припадајућом законском затезном каматом од доспелости до исплате. У ставу 4. изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се обавежу првотужени и друготужени да се солидарно обавежу на плаћање законске затезне камате на потраживање настало на име накнаде штете настале по основу увећања цене фиксног дела топлотне енергије у пословном простору у ул. ... бр. .../..., као неоснован. Ставом 5. изреке обавезани су првотужени и друготужени да на име накнаде штете настале по основу више наплаћене топлотне енергије обрачунаване по изведеној квадратури у пословном простору у ул. ... бр. .../..., солидарно исплате тужиоцу износе ближе наведен у овом ставу изреке са припадајућом законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом 6. изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу првотужени и друготужени да солидарно исплате законску затезну камату на име накнаде штете настале по основу више наплаћене топлотне енергије обрачунаване по изведеној квадратури у пословном у пословном простору у ул. ... бр. .../..., као неоснован и у ставу 7. изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 93.824,00 динара, са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до исплате.
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 1399/24 од 06.02.2025. године, одбијена је жалба друготуженог као неоснована и потврђена је првостепена пресуда у ставу 1, 3, 5. и 7. изреке. Одбијен је захтев друготуженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде друготужени изјављује ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11... 10/23 – др. закон) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије друготуженог, изјављене на основу члана 404. ЗПП, Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, све имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене одлуке. Нижестепеним одлукама усвојен је тужбени захтев тужиоца према друготуженом за исплату по основу више наплаћене топлотне енергије за период од друге половине октобра 2020. године закључно са другом половином априла 2023. године. Основ одговорности друготуженог нижестепени судови налазе у самом поступку утврђивања цене топлотне енергије који подразумева да енергетски субјект добије сагласност јединице локалне самоуправе, у складу са чланом 363. став 4. тада важећег Закона о енергетици, па је било неопходно да првотужени тражи и добије сагласност друготуженог. На основу члана 46. тачка 8. у вези са чланом 66. став 5. Закона о локалној самоуправи и члана 363. став 4. Закона о енергетици Градско веће, као орган Града Крагујевца према члану 65. Закона о локалној самоуправи је противно одредбама Закона о енергетици дало сагласност на Одлуку туженог Енергетика ДОО Крагујевац о ценама топлотне енергије од 09.06.2017. године које нису обрачунаване у складу са прописаном методологијом, на који начин је друготужени допринео да првотужени тужиоцу фактурише и наплаћује веће цене топлотне енергије од приписаних.
Дати разлози побијане одлуке, код овако утврђеног чињеничног стања, нису у супротности са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног суда у истим или сличним чињеничноправним ситуацијама. Ревидент оспорава правилност примене материјалног права од стране судова у доношењу изнетог закључка о одговорности друготуженог. Материјално право на које ревидент указује, не изискује ново тумачење права, уједначавање судске праксе, нити разматрање правних питања од општег интереса, или у интересу равноправности грађана.
Због тога је, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено да се не дозволи одлучивање о изјављеној ревизији као посебној, односно изузетно дозвољеној.
Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. Закона о парничном поступку и нашао да ревизија друготуженог није дозвољена.
Чланом 487. ставом 1. ЗПП прописано је да су у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредности од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. ставом 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Тужба за накнаду штете поднета је 03.05.2023. године. Вредност предмета спора износи 105.015,91 динара.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија друготуженог није дозвољена у смислу члана 479. става 6. ЗПП.
Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа - судија
Татјана Миљуш, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
