Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и наводи да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело. Наиме, у радњама окривљног није описан умишљај, нити је у његовим радњама било намере да лиши живота оштећеног. Према ставу браниоца критични догађај се не може квалификовати као кривично дело, већ је у питању несрећан случај односно сплет несретних околности које су довеле до трагичне последице. Захтевом се истиче и да судови нису правилно применили закон те да се у радњама окривљеног стичу обележја другог кривичног дела и то кривичног дела нехатно лишење живота из члана 118. КЗ или кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 3. КЗ, а којим наводима се указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Кривично дело убиство из члана 113. КЗ чини онај ко другог лиши живота.

Супротно наводима захтева за заштиту законитости, радње окривљеног описане у изреци правноснажне пресуде садрже сва битна објективна и субјективна обележја кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, јер је изреком правноснажне пресуде утврђено да је окривљени, у време и месту, ближе описано у изреци пресуде, у алкохолисаном стању са око 2,93 мг/мл алкохола у крви, у стању у коме је због употребе алкохола и дисоцијативног поремећаја личности његова способност да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била битно смањена, лишио другог живота, на тај начин што је у кући оштећеног..., где су обојица конзумирали алкохол у дневној соби са ванбрачном супругом оштећеног, пришао оштећеном, који је упућивао увреде својој ванбрачној супрузи, говорећи му да престане, те га је ударио више пута руком по глави, од којих удараца је оштећени пао са фотеље на под, након чега га је више пута ударио руком и ногом по глави и телу, иако је био свестан да задавањем удараца оштећеном руком и ногом по глави и телу може оштећеног лишити живота, на шта је пристао, услед чега је оштећени задобио тешке телесне повреде опасне по живот..., од којих повреда је оштећени преминуо, при чему је био свестан да је његово дело забрањено.

Супротно наводима захтева за заштиту законитости, по мишљењу Врховног суда, у изреци правноснажне пресуде описана је радња извршења окривљеног, умишљај, као и намера да на описани начин лиши живота оштећеног, имајући у виду да је у стању у коме је због употребе алкохола и дисоцијативног поремећаја личности његова способност да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била битно смањена, при чему је био свестан да је његово дело забрањено, лишио живота оштећеног тако што га је ударио више пута руком по глави, од којих удараца је оштећени пао са фотеље на под, након чега га је више пута ударио руком и ногом по глави и телу, иако је био свестан да задавањем удараца оштећеном руком и ногом по глави и телу може оштећеног лишити живота, на шта је пристао, услед чега је оштећени задобио тешке телесне повреде опасне по живот, од којих повреда је преминуо.

Имајући у виду наведено и да су изреком правноснажне пресуде описани сви законски елементи кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, то су супротни наводи браниоца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, од стране овога суда оцењени као неосновани.

Такође су као неосновани оцењени наводи којима се указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП наводима да се у конкретном случају ради о кривичном делу нехатно лишење живота из члана 118. КЗ или кривичном делу тешка телесна повреда из члана 121. став 3. КЗ, јер из изреке правноснажне пресуде произилази да је окривљени са умишљајем лишио живота оштећеног на напред описани начин, па се не може радити о лишењу живота из нехата, нити је начин извршења дела, како је наведено у изреци; а то је да је оштећеног ударио више пута руком по глави, од којих удараца је оштећени пао са фотеље на под, након чега га је више пута ударио руком и ногом по глави и телу, указивао на нехатно понашање.

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Јосипа Хајдук Војнића је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, због којe је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, наведену повреду закона суштински образлаже тако што оспорава исказ сведока и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама, дајући сопствену оцену изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама. Ово стога што у захтеву наводи да исказ сведока АА, која је у време критичног догађаја била у стању потпуне алкохолисаности, није кредибилан, непрецизан је и сам себи контрадикторан, те да је из њеног исказа нејасно колико је удараца било и у ком пределу тела оштећеног су задавани.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним одлукама и оцену доказа дату од стране суда, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев окривљеног Јосипа Хајдук Војнића у овом делу оценио недозвољеним.

Поред наведеног бранилац окривљеног наводи и да је пресуда у супротности са налазом и мишљењем вештака судске медицине, који налаз је суд у потпуности прихватио, на који начин се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног оспорава утврђено чињенично стање и оцену доказа дату од стране суда наводећи да је управо окривљени позвао хитну помоћ, те да је оштећеном задао пар удараца отвореном шаком, иако је био у прилици да их нанесе више, при чему је оштећеног реанимирао након што је видео да лежи на земљи, да је ударање окривљеног било насумично а не концентрисано, да је механизам повређивања и интезитет повреда споран и недоказан, да је окривљени наведеног дана имао повређену руку, па исту није могао да користи, као и да због степена алкохолисаности није могао да зада ударац јаког интезитета, што све оспорава да је кривично дело извршено на начин како је то описано у пресуди.

Како наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев окривљеног Јосипа Хајдук Војнића и у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Јосипа Хајдук Војнића - адвоката Иване Габрић Прице, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев у односу на ове повреде одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић