У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Којић, председника већа, Александра Степановића, Мирољуба Томића, Слободана Велисављевића и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Животе Милошевића, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 12.06.2025. године и Кв.бр.283/25 од 18.11.2025. године, у седници већа одржаној дана 18.02.2026. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Животе Милошевића, поднет против правноснажних решења Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 12.06.2025. године и Кв.бр.283/25 од 18.11.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 12.06.2025. године обавезан је окривљени АА да на име нужних трошкова кривичног поступка исплати оштећеној ББ износ од 108.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности решења, под претњом принудног извршења.

Решењем Основног суда у Крушевцу Кв.бр.283/25 од 18.11.2025. године усвојена је жалба пуномоћника оштећене ББ – адвоката Биљане Илић, па је преиначено решење Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 12.06.2025. године тако што је обавезан окривљени АА да оштећеној ББ на име трошкова кривичног поступка, поред одређеног износа из побијаног решења од 108.000,00 динара, исплати још и износ од 88.000,00 динара, односно укупан износ од 196.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности решења, док је жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Животе Милошевића одбијена као неоснована.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Живота Милошевић поднео је захтев за заштиту законитости само против другостепеног решења Основног суда у Крушевцу Кв.бр.283/25 од 18.11.2025. године, с тим што из садржине захтева произилази да се побијају оба правноснажна решења, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 261. став 2. тачка 8), члана 262. став 1. и 2. и члана 264. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, те да укине правноснажна решења Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 12.06.2025. године и Кв.бр.283/25 од 18.11.2025. године, без враћања предмета том суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је Основни суд у Крушевцу доношењем побијаних правноснажних решења о трошковима кривичног поступка повредио одредбе члана 261. став 2. тачка 8), члана 262. став 1. и 2. и члана 264. став 1. ЗКП на штету окривљеног. По ставу браниоца, како из списа предмета произилази да је осуђујућом пресудом Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 27.03.2024. године, која је у целости потврђена пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 118/24 од 17.07.2024. године, окривљени обавезан само да плати трошкове кривичног поступка Основном суду у Крушевцу и Основном јавном тужилаштву у Крушевцу, као и судски паушал суду, то стога, после правноснажног окончања кривичног поступка, и то даном доношења другостепене пресуде Вишег суда у Крушевцу Кж1 118/24 од 17.07.2024. године, Основни суд у Крушевцу није могао да посебним решењем накнадно обавеже окривљеног да плати нужне трошкове кривичног поступка оштећеној које је она захтевала и определила, јер о овим трошковима уопште није одлучено наведеном правноснажном пресудом, пошто истом окривљени услед пропуста суда није обавезан на њихово плаћање.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Наиме, из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 27.03.2024. године окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и да му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца која се неће извршити уколико окривљени за време проверавања од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те да је окривљени обавезан да плати трошкове кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Крушевцу у износу од 14.776,50 динара и Основном суду у Крушевцу у износу од 10.000,00 динара, као и судски паушал суду у износу од 5.000,00 динара. На наведену првостепену пресуду жалбе су благовремено изјавили бранилац окривљеног АА - адвокат Живота Милошевић и пуномоћник оштећене ББ -адвокат Биљана Илић. Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 118/24 од 17.07.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Животе Милошевића и потврђена је пресуда Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 27.03.2024. године. Након тога, Виши суд у Крушевцу је одлучујући о благовремено поднетој жалби пуномоћника оштећене ББ - адвоката Биљане Илић, која је од стране првостепеног суда накнадно достављена другостепеном суду на одлучивање, другостепеном пресудом Кж1 182/24 од 02.06.2025. године уважио жалбу пуномоћника оштећене и преиначио првостепену пресуду Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 27.03.2024. године у делу одлуке о трошковима кривичног поступка тако што је обавезао окривљеног АА да, поред трошкова на које је обавезан пресудом Основног суда у Крушевцу 1К.бр.609/23 од 27.03.2024. године, оштећеној ББ накнади трошкове кривичног поступка, а о чијој висини ће првостепени суд одлучити посебним решењем.

Имајући у виду напред наведено, по налажењу Врховног суда, како је у конкретном случају пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 182/24 од 02.06.2025. године, сходно одредбама члана 261. став 2. тачка 8), члана 262. став 1. и члана 264. став 1. ЗКП, правноснажно одлучено о обавези окривљеног АА да накнади оштећеној ББ трошкове кривичног поступка, то је Основни суд у Крушевцу правилно побијаним правноснажним решењима у складу са одредбом члана 262. став 2. ЗКП одлучио само о висини тих трошкова, па се стога оцењују као неосновани наводи браниоца окривљеног да су доношењем побијаних правноснажних решења Основног суда у Крушевцу повређене одредбе члана 261. став 2. тачка 8), члана 262. став 1. и 2. и члана 264. став 1. ЗКП.

Врховни суд је приликом одлучивања имао у виду пресуду Врховног касационог суда Кзз 153/2023 од 28.02.2023. године, на коју се у захтеву за заштиту законитости позива бранилац окривљеног и којом се, према ставу одбране, поткрепљују наводи захтева о постојању у конкретном случају повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, али је овај суд нашао да се та пресуда односи на другачију ситуацију (када је накнадно посебним решењем окривљени обавезан да плати суду трошкове кривичног поступка на име исплаћене награде постављеном пуномоћнику по службеној дужности малолетних оштећених, а правноснажном пресудом је одлучено о обавези плаћања трошкова и њиховој висини у смислу члана 262. став 1. ЗКП и то тако што је одлучено само о обавези плаћања паушала суду и истом није одлучено да је окривљени обавезан и на плаћање осталих трошкова кривичног поступка) у односу на ову из побијаног правноснажног решења и претходно донете правноснажне пресуде Вишег суда у Крушевцу Кж1 182/24 од 02.06.2025. године, а која пресуда у конкретном случају представља правни основ за доношење побијаних решења Основног суда у Крушевцу о трошковима кривичног поступка.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Животе Милошевића, то је Врховни суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић