Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1998/22 од 04.09.2023. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Основног суда у Великој Плани - Судска јединица у Смедеревској Паланци П1 11/21 од 08.02.2022. године у првом, другом и делу трећег става изреке којим је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да на име мање обрачунатог и исплаћеног ноћног рада и рада у дане државних празника за период од 01.12.2011. године закључно са 30.09.2012. године исплати тужиоцу укупан износ од 2.998,10 динара са затезном каматом на сваки појединачни месечни износ, на начин описан у трећем ставу изреке првостепене пресуде, делу четвртог става изреке којим је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да на мање исплаћену зараду по основу ноћног рада и рада у дане државних празника уплати за тужиоца доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Смедерево, доприносе за здравствено осигурање Републичком фонду здравственог осигурања - Филијала Смедерево и доприносе Националној служби за запошљавање - Филијала Смедерево по стопи и висини која ће бити утврђена у моменту исплате, петом и шестом ставу изреке, и у том делу жалбе тужиоца и тужене су одбијене као неосноване. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Великој Плани - Судска јединица у Смедеревској Паланци П1 11/21 од 08.02.2022. године у делу трећег и четвртог става изреке и обавезан тужени да на име мање обрачунатог прековременог рада за период од 01.12.2011. године закључно са 30.09.2012. године исплати тужиоцу укупан износ од 6.236,73 динара са затезном каматом на новчане износе наведене у том ставу изреке почев од означених датума до исплате и да за тужиоца на означене износе уплати доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања - Филијала Смедерево, доприносе за здравствено осигурање Републичком фонду за здравствено осигурање - Филијала Смедерево и доприносе Националној служби за запошљавање - Филијала Смедерево по стопи и у висини која ће бити утврђена у моменту исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове поступка за састав жалбе у износу од 18.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену, првог и трећег става изреке, тужилац је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 12. става 2. наведеног члана, на коју се ревидент позива, није законски разлог за ревизију (члан 407. став 1. тачка 2. ЗПП). Нису основани ревизијски наводи о битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези чланова 228-233 ЗПП, учињених у другостепеном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог до 31.10.2012. године, на основу уговора о раду на одређено време од 01.08.2011. године и од 30.09.2011. године, односно уговора о раду на неодређено време од 01.12.2011. године. Уговорима је предвиђено радно време у трајању од 40 сати седмично, седам дана у седмици, а у случају рада дужег од 40 сати уговорено је право тужиоца на коришћење слободних дана, са одобрењем туженог. Странке су 31.10.2012. године потписале споразум о престанку радног односа, на основу ког је донето решење од истог датума о споразумном отказу тужиочевог уговора о раду. Тужилац је током рада код туженог остварио одређени број сати прековременог и ноћног рада, односно рада у дане државних празника који су нерадни дани. Тај рад му није плаћен, а висина његовог потраживања по том основу утврђена је вештачењем.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одбили тужбене захтеве за утврђење ништавости споразума о престанку радног односа и постојање радног односа на неодређено време (по уговору о раду од 01.12.2011. године), као и за исплату неплаћеног ноћног рада и рада у дане државних празника који су нерадни дани.

Одредбом члана 177. став 1. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“ број 24/05 и 54/09) прописано је да радни однос може да престане на основу писаног споразума послодавца и запосленог.

Тужилац и овлашћено лице туженог закључили су 31.10.2012. године писмени споразум о престанку радног односа, на основу ког је тужиоцу радни однос престао са истим датумом.

Тужилац је захтев за утврђење ништавости тог споразума засновао на тврдњи да га је потписао приликом закључења првог уговора о раду, као „бланко“ споразум у који су накнадно унети потребни подаци. Оценом изведених доказа утврђено је да је тужилац оспорени споразум потписао 31.10.2012. године, а не приликом заснивања радног односа и ступања на рад.

Правилност другостепене пресуде се у том делу оспорава разлозима чињеничне природе и погрешном оценом изведених доказа. Ревидент истрајава на ставу и разлозима ништавости оспореног споразума о престанку радног односа изнетим током поступка, сматрајући да у прилог томе говори погрешан податак у уговору о раду унет у формулар споразума о престану радног односа и решење о споразумном отказу уговора о раду. Оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање су изван ревизијске контроле (члан 407. став 2. ЗПП), осим у случајевима из члана 403. став 2. ЗПП који се у овом поступку нису остварили.

Према члану 195. Закона о раду, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти, може против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права покренути спор пред надлежним судом у року од 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права. Тужилац је 30.01.2013. године поднео тужбу за поништај решења о отказу уговора о раду, која је одбачена у том делу правноснажном пресудом П1 114/13 од 15.08.2017. године, а тужбени захтев за утврђење да је у радном односу тужилац је истакао у поднеску од 21.10.2016. године, којим је извршио преиначење тужбе - по истеку означеног преклузивног рока, чији се почетак рачуна од дана када је тужилац престао са радом, јер је тада сазнао за повреду права на рад.

Одредбом члана 196. Закона о раду прописано је да сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Тужиочево потраживање неплаћене увећане зараде за рад ноћу и у дане државних празника који су нерадни дани настало је до 31.10.2012. године. Тужбени захтев за исплату новчаног потраживања по тим основима тужилац је истакао током поступка, у поднеску од 21.10.2016. године, по протеку рока застарелости из наведене законске одредбе.

Следствено изложеном, по оцени Врховног суда, тужиочевом ревизијом се правилност другостепене пресуде у побијаном делу неосновано оспорава због погрешне примене материјалног права.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић