Кзз 1492/2025 2.4.1.21.2.3.9

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1492/2025
18.12.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Милене Рашић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Драгана Ковачевића и др., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Драгана Ковачевића, адвоката Марка Лагатора, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр.192/24 од 30.12.2024.године и Апелационог суда у Београду Кж1 486/25 од 11.09.2025.године, у седници већа одржаној дана 18.12.2025. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Драгана Ковачевића, адвоката Марка Лагатора, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр.192/24 од 30.12.2024.године и Апелационог суда у Београду Кж1 486/25 од 11.09.2025.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 192/24 од 30.12.2024.године окривљени Драган Ковачевић је оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од три године и осам месеци, у коју му је урачунато време проведено на задржавању и у притвору почев од 04.03.2024.године па до упућивања окривљеног на издржавање казне затвора, док је окривљени АА оглашен кривим да је извршили кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1.КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од два месеца, у коју казну му је урачунато време проведено на задржавању од 04.03.2024.године до 06.03.2024.године.

Истом пресудом према окривљеном Драгану Ковачевићу је на основу члана 81. КЗ изречена мера безбедности обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и може трајати док постоји потреба за лечењем, а мера може трајати и дуже од изречене казне. Према окривљеном АА је на основу члана 83. КЗ изречена мера безбедности обавезно лечење наркомана, која ће се спроводити у заводу за извршење казне и може трајати док постоји потреба за лечењем, и може трајати дуже од времена изречене казне али не дуже од три године.

На основу члана 87. у вези члана 246. став 7. и у вези члана 246а став 5. КЗ изречена је мера безбедности одузимања предмета и то од окривљеног Ковачевић Драгана 1.500,90 грама опојне дроге хероин у смеши са кофеином и парацетамолом и 7,241 комад таблете опојне дроге МДМА, укупне нето масе 4.274,80 грама. Од окривљеног АА је одузето 3,99 грама опојне дроге хероин у смеши са кофеином и парацетамолом. На основу члана 264. ЗКП окривљени су ослобођени плаћања трошкова кривичног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 486/25 од 11.09.2025.године усвојена је жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па је преиначена пресуда Вишег суда у Београду К.бр.192/24 од 30.12.2024. године, само у делу одлуке о казни у односу на окривљеног Драгана Ковачевића, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног Драгана Ковачевића, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од четири године, у коју му је урачунао време проведено у притвору, почев од 04.03.2024. године, па до упућивања окривљеног на издржавање казне затвора, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у овој пресуди, док је жалба браниоца окривљеног Драгана Ковачевића, адвоката Марка Лагатора, одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу, у односу на окривљеног Драгана Ковачевића, потврђена.

Истом пресудом је усвојена жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Миљана Маринковића, па је у односу на окривљеног АА, првостепена пресуда укинута и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног Драгана Ковачевића, адвокат Марко Лагатор, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2), 439. тачка 1), и 440. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљене у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП је прописано да је због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљеном Драгану Ковачевићу, према доставници која се налази у списима предмета, пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 486/25 од 11.09.2025.године, уредно достављена дана 29.09.2025. године, а да је захтев за заштиту законитости његов бранилац – адвокат Марко Лагатор поднео дана 08.12.2025.године, како то произилази из службеног пријемног печата Вишег суда у Београду, то је дакле предметни захтев поднет након протека законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП од 30 дана, па је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Драгана Ковачевића, адвоката Марка Лагатора, одбацио као неблаговремен.

Са изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија,

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић