Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 49/25 од 05.03.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23), и утврдио да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је власник електросервиса и трговинске радње „ББ“, чији се продајни објекат налази у улици ... број .. у ..., а тужилац је у периоду од 30.10.2020. године до 06.01.2021. године био у радном односу код туженог. У том периоду тужени је имао повреду ока, па се са тужиоцем договорио да га запосли до повратка са лечења и тужилац је тада вршио поправке апарата, добијао је радне налоге и одлазио је на терен, сам или са братом туженог – ВВ, користио службено возило туженог и носио радно одело. Тужилац је са братом и оцем туженог постигао договор да користи гаражу оца туженог која се налазила у склопу њихове породичне куће ради поправке уређаја за своје муштерије, али и поправке других апарата које је вршио заједно са братом туженог ВВ, а за који рад су му накнаду плаћали отац и брат туженог. Такав договор трајао је до децембра 2021. године када је отац туженог позвао тужиоца да покупи и однесе свој алат и материјал из гараже, што је тужилац и учинио. У Агенцији за привредне регистре тужени је регистрован као предузетник, под пословним именом Електросервис и трговинска радња „ББ“, ПР ББ ..., која је активна.

Код тако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили тужбени захтев, применом члана 30. став 1. и 5. и члана 32. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18- аутотентично тумачење). Наиме, како је утврђено да је тужилац током спорног периода, осим у периоду од 30.10.2020. године до 06.01.2021. године када је био у радном односу код туженог, обављао послове поправке апарата у гаражи породичне куће ББ, по усменом договору постигнутом са оцем и братом туженог, а отац и брат туженог нису имали својство лица овлашћеног за заснивање радног односа или за било какво радно ангажовање у име и за рачун туженог, те да су накнаду за обављање рада тужиоцу исплаћивали управо отац и брат туженог на руке, а не тужени, као и да тужени тужиоцу (осим у периоду трајања радног односа), није издавао никакве радне налоге, нема места заснивању радног односа. Посао поправке уређаја и апарата, као и коришћење гараже усмено је договорено између тужиоца и оца и брата туженог. Тужилац није доказао да је са туженим уговорио обављање посла уз зараду. Такође, тужилац је као туженог у овој правној ствари означио физичко лице – ББ из ..., а тужилац је по сопственој тврдњи обављао рад у име и за рачун Електросервиса и трговинске радње „ББ“, због чега тужилац не може основано да тражи утврђење постојања радног односа код туженог, као физичког лица, код чињенице да је предузетничка радња и даље активна и да предузетник послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са Законом о регистрацији.

Правно становиште нижестепених судова као правилно прихвата и Врховни суд, због чега су неосновани наводи ревизије.

Одредбом члана 30. Закона о раду прописано је да се радни однос заснива уговором о раду који закључује запослени и послодавац и који се сматра закљученим када га потпише запослени и директор, односно предузетник. Из наведене одредбе следи да је уговор о раду формалан, двострано обавезан и теретан правни посао. Одредба члана 32. став 1. истог закона прописује да се уговор о раду закључује пре ступања запосленог на рад у писаном облику, а став 2. да ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад. Правило о фикцији постојања радног односа, предвиђено чланом 32. став 2. Закона о раду, законодавац је увео ради спречавања злоупотребе на тржишту рада и елиминације рада на црно (фактичког рада). Ова правна фикција омогућава да радни однос настане и без закључења уговора о раду у писаном облику. За њену примену није довољно да је радник ступио на рад, па да се сматра да је даном почетка рада засновао радни однос, већ је потребно и да је чињеница ступања на рад наступила сазнањем послодавца, односно да је између послодавца и запосленог постигнут неформалан споразум о заснивању радног односа.

У конкретном случају, тужилац је ступио на рад код туженог у периоду од 30.10.2020. године до 06.01.2021. године, а за преостали период није доказао да је рад који је обављао обављао у име и за рачун електросервиса, нити туженог као физичког лица, већ је обављао рад за оца и брата туженог. Тужилац такође није доказао да је код туженог радио од 2018. године.

Из свега произлази да нису испуњени услови за примену члана 32. Закона о раду, како су правилно закључили нижестепени судови, због чега је одбијен тужбени захтев.

С обзиром да је тужбени захтев за утврђење и постојање радног односа одбијен, тужилац нема право ни на враћање на рад код туженог, као ни на исплату минималне зараде, нити уплату тражених доприноса, јер се ради о правима запосленог из радног односа, односно о захтевима акцесорне природе, чија правна судбина зависи од одлуке о главној ствари, па самим тим и без утицаја су ревизијски наводи којима се оспорава одлука нижестепених судова у погледу захтева за враћање на рад.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени наводи који су већ били правилно цењени од стране другостепеног суда и оспорава се оцена изведених доказа због чега се ревизија не може изјавити, према члану 407. став 1. ЗПП те их овај суд неће детаљно образлагати у складу са одредбом члана 414. став 2. ЗПП.

Са изнетог, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић